Ulični prodavci pričaju o knjigama koje vole - Liceulice

Ulični prodavci pričaju o knjigama koje vole

Razgovarao: Nejtan Popi

Izvor: The Curbside Chronicle / INSP.ngo

Prevod: Danica Dimitrijević

Ilustracija: Ksenija Pantelić

Američki ulični magazin The Curbside Chronicle pitao je svoje prodavce koje knjige vole i zašto ih ta dela tako duboko dotiču. Priču vam donosimo posredstvom Međunarodne mreže uličnih novina.

Majkl čita Uličnog advokata Džona Grišama

Volim da čitam. Čitao bih mnogo više da mi se vid ne pogoršava. Dok sam bio beskućnik, nisam imao televizor. Oslanjao sam se na knjige iz biblioteke, a sa Džonom Grišamom ne možete da pogrešite. Ulični advokat je jedna od mojih omiljenih knjiga, i sad imam sopstveni primerak. Prati advokata koji se zove Sebastijan Rad. On se svim silama trudi da odbrani ljude koje niko drugi ne želi da brani. Zamišljao sam sebe kao Radovog vozača i telohranitelja. Mislim, nisam ja toliko jak, ali zabavno je uneti se u priču! U ovoj knjizi se glavni junak suočava s raznim neprijateljima, a tu je i strašan zaplet sa otmicom. Obožavam kako se razrešava. Na kraju, to je priča o iskupljenju.

Džonatan čita priču Zelena traka

Čitanje mi je oduvek išlo teško. Baka je pokušavala da me nauči kad sam bio mali, ali se razbolela i morala da odustane. Ipak, jedna kratka priča se za mene izdvaja. Mnogima bi ta priča bila strašna, ali meni je lepa. To je priča o devojci sa zelenom trakom oko vrata. Ona odraste, uda se i na samrti otkriva mužu da joj ta traka zapravo drži glavu pričvršćenu uz telo. Skine traku i glava joj se otkotrlja na pod.

Mislim da je fizički izgled precenjen. U ljudima se krije mnogo više nego što to se to spolja čini. Sviđa mi se da zamišljam kraj u kome njenom mužu nije važno kako ona izgleda već je i dalje voli bez obzira na sve.

Lorna čita Zločin i kaznu Dostojevskog

Naš junak, Rodion Romanovič Raskoljnikov, misli da može da izvrši zločin i da istovremeno umakne svojoj savesti. Pisac nam otkriva njegovu unutrašnju patnju i um mučen osećajem krivice. Raskoljnikov na kraju shvata da ne može da izbegne posledice svog nedela. Ne možemo ni mi. To je podsetnik: bez obzira na pažljivo planiranje, ljudi ne mogu da izbegnu osećaj krivice zbog svojih postupaka. Što pre priznamo svoju grešku, to će pre početi proces izlečenja. Za čitaoce koji veruju da moć proviđenja može iskupiti i najpodliju ljudsku prirodu ovo je obavezno štivo. Iako se bavi ozbiljnom temom, knjiga se završava veličanstveno – tako što  na kraju Raskoljnikov pronalazi sebe.

Tifani čita Kapetana Gaćeronea Dejva Pilkija

Živim preko puta biblioteke. Kada me poseti kćerka Kajla, odemo tamo da potražimo neku knjigu. Kapetan Gaćerone je knjiga koju je ona izabrala ali smo je čitale zajedno. Obe nas je nasmejala. Čitanje je nešto što nas zbližava. U školi sam ostala na nivou trećeg razreda, tako da se još uvek trudim da čitam bolje. Kajla je treći razred i zapravo me plaši to što već čita bolje od mene. Ispravlja me ako neku reč pročitam pogrešno ili ako nešto izostavim. Ipak, drago mi je što čita i što se trudi. Cilj joj je da postane veterinarka, a za to je potrebno mnogo čitanja!

Đina čita Doživljaje Haklberi Fina Markva Tvena

U vreme kad sam ja bila štreber to nije bilo kul. Obožavam da čitam – romane, stripove, sve živo. Volim da se izgubim u pustolovinama. Moja majka je zaslužna za moju ljubav prema čitanju i bujnu maštu. Jedna knjiga mi posebno znači. Kad god odem u prodavnicu polovne robe, pregledam odeljak s knjigama ne bih li našla neko izdanje Haklberi Fina. Primerak ove knjige je jedna od retkih stvari koje sam, tokom nekoliko godina koliko sam bila beskućnica, uvek nosila sa sobom. Više mi je služio kao izvor sigurnosti nego kao knjiga. Razumem Haka. Nas dvoje radimo stvari na svoj način. Takođe, oboje imamo komplikovan odnos sa ocem. Knjige poput ove daju mi osećaj stabilnosti koji na drugi način ne mogu da steknem. Hak je moja srodna duša koja mi pomaže da shvatim da se svaka nevolja može prevazići.   

Mikel čita Mračnu kulu Stivena Kinga

Godinama sam majci poklanjao po jedan roman iz ovog serijala Stivena Kinga za Dan majki. Mračna kula govori o tajanstvenom revolverašu Rolandu Diskejnu, koji putuje postapokaliptičnim svetom u nadi da će spasti kulu od uništenja. Ova knjiga me podseća na trenutke kada je moja majka bila srećna. Zaista je uživala u izdanju tvrdih korica, zato što je sadržalo sve te lepe ilustracije s mnogo detalja. Majka mi je često prepričavala delove knjige – ponekad čak reč po reč – pošto bi je pročitala, i ja sam na kraju počeo da je čitam kad sam napunio osamnaest godina. Sada ne čitam kao nekada. Nemam vremena. Većinom samo radim da bih se prehranio. Ali sviđa mi se to što se Roland ne predaje, bez obzira na to što mu se dešava. Pošto sam beskućnik, sve vreme se suočavam sa stvarima koje su van moje kontrole. Bilo je prepreka koje je zaista bilo teško prevazići, ali, poput Rolanda, i ja idem dalje. Taj revolveraš ide putem koji ga uvek vrati na mesto gde bi trebalo da bude. Divna priča.

Markus čita Plodove gneva Džona Stajnbeka

Ako ste u nečemu dobri, onda u tome uživate. Oduvek sam mnogo čitao i sećam se da sam ovu knjigu pročitao još u srednjoj školi. Sada je ponovo čitam. Knjiga prati porodicu koja, u doba velikih peščanih oluja tridesetih godina, uloži sve što ima kako bi iz Oklahome otputovala u Kaliforniju, nadajući se boljem životu. Na početku knjige Tom Džoud biva pušten iz zatvora „Mekalister“. Ja sam takođe bio tamo i iznenadio sam se kad sam shvatio da taj zatvor tako dugo postoji. Priča je dobra ali i tužna. Ima u njoj dosta ogorčenosti, jer se porodica Džoud stalno suočava s preprekama. Znam taj osećaj. To me je podsetilo na vreme kada sam bio beskućnik i kada su mi govorili da se sklonim, ili da sam na nečijem posedu bez dozvole. Mučio sam se da se prehranim, da nađem krov nad glavom i dobar posao. Mnogo godina kasnije, ljudi se i dalje suočavaju sa ovim problemima.