Ugostiteljstvo bez otpada - Liceulice

Ugostiteljstvo bez otpada

Beograd je dobio svoj prvi low waste i veganski kafić „Veza”, koji povezuje vegane, aktiviste za prava životinja i ljude posvećene očuvanju životne sredine. O izazovima pokretanja ovakvog ugostiteljskog objekta, koji nije prvenstveno usmeren na profit već nastoji da ispita mogućnosti ekološki odgovornog poslovanja u Srbiji, razgovarali smo sa Jelenom Disić, vlasnicom „Veze”.

 

Jelena, Nikola i David, koji stoje iza kafića „Veza” u Venizelosovoj ulici na donjem Dorćolu, nikad ranije se nisu bavili ugostiteljstvom. Ipak, nije im trebalo mnogo da od ideje, koja se rodila u novembru prošle godine, uspeju da otvore mesto gde će se vegani, ali i oni koji to nisu, okupljati i razmenjivati znanja i iskustva. U februaru su počeli sa sređivanjem prostora, a „Veza” je otvorena u junu. Ni korona nije omela njihovu volju da nastave sa radom. „U Beogradu ima dosta vegana, samo im fali mesto okupljanja. Tako sam i došla na ideju da im ponudimo zajednički prostor. Prvih meseci nije bila velika poseta, bilo je teško, ali sada je bolje”, kaže Jelena.

 

„Veza” je i prvi low waste kafić u Srbiji, što znači da iza sebe ostavlja što je moguće manje otpada. U Srbiji ne postoji ni mogućnost da se izjasnite kao low waste kafić, a otpad koji proizvode ugostiteljski objekti zabrinjavajuće je velik zbog trošenja ogromne količine sunđera, papira i plastike. Zbog toga u „Vezi” koriste alternativne opcije gde god je moguće: ne kupuju ništa upakovano u plastiku, umesto plastičnih slamčica dobićete silikonske, metalne ili bambusove, a staklena ambalaža se reciklira. Ipak, zdravstvena inspekcija ne dozvoljava da se u toaletima koristi peškir, pa umesto toga koriste reciklirani papir kao alternativu (apsurdno je da je reciklirani papir skuplji od običnog), a nije dozvoljeno ni korišćenje prirodnog višekratnog sunđera – lufe (cvet jedne vrste tikve), zbog čega su prinuđeni da kupuju biorazgradive sunđere.

 

Jelena ističe da alternative nisu skupe, ali da je sama nabavka ovih proizvoda komplikovana.

„Tu su važni pregovori sa proizvođačima. Mi sarađujemo sa lokalnim i malim proizvođačima, dogovaramo se s njima, uglavnom im vraćamo ambalažu. Veći izazov je pronalaženje održivih proizvoda, nego njihova cena”, kaže Jelena.

 

Hrana u kafiću je sveža i pravi se na licu mesta, uključujući bademovo i lešnikovo mleko koja se koriste umesto kravljeg. U „Vezi” su svesni da komercijalan način proizvodnje hrane šteti životnoj sredini – kako proizvodnja mesa i mleka, tako i upotreba, zbog ogromne količine plastike u koju se pakuju ovi proizvodi. Zbog toga, ovde kafu za usput možete dobiti ako donesete svoju čašu ili ako kupite višekratnu čašu u kafiću.

 

„Imali smo vrlo uspešnu akciju sa šoljama za usput koje smo prodavali po nabavnoj ceni kako bi se smanjila upotreba plastike. Ljudi su uz tu kupljenu šolju dobijali i kafu gratis. To pokazuje da nam je informisanje ljudi važnije od zarade. Naši gosti se vraćaju s tim šoljama, što je već mnogo manje plastike. To mi je mnogo veće zadovoljstvo nego pazar”, ističe Jelena.

 

Na pitanje da objasni vezu između veganstva i zero and low waste pokreta, naša sagovornica odgovara da je veganstvo već samo po sebi low waste: „Na kafić uopšte ne gledam kao na ugostiteljski objekat. Mislim da se svako ko izađe odavde oseća bolje samim tim što je manje oštetio planetu.” Jelena je sa svojim prijateljima bila članica prvog veganskog udruženja u Srbiji, „Sloboda za životinje”, koje je osnovano 2002. godine. Nakon toga je osnovala svoje udruženje „Vege zajednica”, koje danas ima trideset volontera i dvoje stalno zaposlenih. „Vege zajednica” trenutno radi na projektu „Slomimo kaveze”, koji između ostalog podrazumeva informisanje javnosti i korporacija o tome kako se proizvodi hrana koju konzumiraju.

 

„Veliki deo ljudi u Srbiji nema realnu sliku. Svi misle da kupuju mleko od srećne kravice koja skakuće po livadi, dok je stvarnost sasvim drugačija. Tu smo učinili veliki pomak”, objašnjava Jelena i dodaje da je njen utisak da ovakve kampanje ostavljaju trag i utiču na građane. Zbog toga u kafiću često organizuju i događaje od kojih se deo zarade uplaćuje raznim azilima za životinje.

 

Nju i ostale članove „Vege zajednice“ pokreće prvenstveno etički aspekt veganstva i borba

protiv specizma. Važno im je širenje ideje o smanjenju upotrebe mesa, mleka i jaja i povećanje

svesti o kvalitetu hrane koju konzumiramo. Zarada u ovoj priči nije primarna.

 

„Nama je važno da budemo održivi, ne znamo uopšte da li da se nadamo nekom profitu. Voleli bismo da se otvori što više prostora ovog tipa jer svesnost ljudi i nadležnih institucija da uopšte postoje ovakvi ugostiteljski objekti može da pomogne da se slični biznisi održe. Mnogi imaju ideje, ali svesni su svih poteškoća koje bi im stajale nad glavom i rizika koji bi preuzeli. Zato je potrebna hrabrost, i da ih vode vrednosti a ne profit”, zaključuje Jelena.

 

Autorka teksta: Milica Terzić