Za decu koja odrastaju ili rade na ulici, izloženost brojnim rizicima koje nosi takav život predstavlja sumornu svakodnevicu. Upravo zato što ta deca nisu bila prepoznata kao posebno ranjiva grupa, pre devetnaest godina je Centar za integraciju mladih osnovao Svratište koje je, u međuvremenu, postalo mnogo više od zakonom prepoznate socijalne usluge. Svratište je postalo mesto gde deca mogu računati na redovne obroke, čistu i adekvatnu obuću i odeću, podršku u obrazovanju, kao i psihosocijalnu podršku i njima i njihovim porodicama. Drugim rečima, postalo je siguran prostor za decu koja inače žive u stalnoj nesigurnosti. Ovog marta je odjeknula vest da Svratište, iz finansijskih razloga, više neće moći da radi vikendom. Kako smo došli u situaciju da oko četiri stotine dece vikendom budu prepušteni sebi i nesigurnim životnim okolnostima u kojim odrastaju, razgovarali smo s Draganom Vučković, koordinatorkom Svratišta.
Zaposleni u Svratištu su izdali saopštenje u kome se navodi da iz finansijskih razloga više neće moći da rade vikendom, ali su i zatražili hitan sastanak s predstavnicima gradskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu kako bi se unapredili i povećali kapaciteti Svratišta. Drugim rečima, kako bi što većem broju dece bile obezbeđene usluge koje su im preko potrebne. Tim povodom se ubrzo oglasio i gradonačelnik Beograda rekavši da je grad spreman da preuzme sve troškove Svratišta na Zvezdari i Novom Beogradu, te da će o tome biti obavešteni dopisom iz Sekretarijata za socijalnu zaštitu. Međutim, do vremena pisanja ovog teksta tog poziva još uvek nema.
Svratište deci predstavlja sigurno okruženje koje odgovara na njihove potrebe i neguje psihosocijalni razvoj deteta
Inače, u Svratište dolaze deca uzrasta od pet do petnaest godina koja su izložena višestrukim rizicima, navodi se na zvaničnom sajtu. Deci su na raspolaganju „redovni, nutritivno izbalansirani obroci, čista odeća i obuća prilagođena vremenskim uslovima, podrška tokom obrazovanja i prilikom uključivanja u obrazovni sistem, a Svratište deci predstavlja sigurno okruženje koje odgovara na njihove potrebe i neguje psihosocijalni razvoj deteta“. Isto tako, deca mogu da učestvuju i u različitim aktivnostima – kreativnim, edukativnim, kulturnim i sportskim.
Osim toga, deci i njihovim porodicama na raspolaganju je i tim stručnih terenskih radnika koji redovno posećuju mesta gde deca žive, rade ili provode vreme. „Stručni tim Svratišta čine socijalne radnice, specijalni pedagozi i medicinska sestra. Stručni tim ima zajedničku misiju da obezbedi podršku i zaštitu korisnicima Svratišta, poštujući najbolji interes deteta“, navodi se na sajtu.
Ova usluga se trenutno sprovodi na dve lokacije u Beogradu, u Krfskoj ulici na Zvezdari i na Bulevaru Arsenija Čarnojevića na Novom Beogradu, a Svratište godišnje koristi oko četiri stotine dece. Pa, kako smo došli do toga da se nema novca za njihovu zaštitu i vikendom? Da li je pet radnih dana u nedelji dovoljno? Tačnije, da li to, recimo, znači da deca ne treba da jedu i subotom i nedeljom?
Koordinatorka Svratišta za decu ulice u Beogradu Dragana Vučković kaže da odluka da Svratište ne radi vikendom nije bila laka, jer ima direktan uticaj na decu, jer upravo vikendom često provode više vremena na ulici i izložena su većim rizicima.
„Svaki dan kada Svratište ne radi znači povećan rizik: od rada na ulici, zanemarivanja osnovnih potreba, pa i izloženosti nasilju“, kaže ona.
Centar za integraciju mladih – koji nudi uslugu Svratišta, ali i mnoge druge – pre više od dvadeset godina je i nastao baš iz potrebe da se potraži rešenje za jedan u široj javnosti nedovoljno vidljiv problem. Naime, Centar od samog početka radi sa decom koja žive i rade na ulici u Beogradu, bez ikakve sistemske podrške.
Deca koja dolaze u Svratište mahom žive u ekstremnom siromaštvu
„U trenutku osnivanja Centra, ova deca nisu bila prepoznata kao posebna kategorija u sistemu socijalne zaštite, niti su postojali specijalizovani servisi koji bi odgovarali na njihove potrebe. Svratište je nastalo kao direktan odgovor na tu prazninu, kao bezbedno mesto gde deca mogu da dođu sa ulice, dobiju obrok, održavaju higijenu, i nađu podršku za uključivanje u obrazovanje“, kaže Vučković.
Iako je došlo do određenih pomaka u prepoznavanju ovog problema, suštinski izazovi su i danas vrlo slični – siromaštvo, socijalna isključenost, niska uključenost u obrazovanje i visok rizik od ranog napuštanja škole. „Ono što se promenilo jeste obim i kompleksnost problema – siromaštvo je dublje, a potrebe porodica veće, što dodatno otežava izlazak dece iz kruga socijalne isključenosti.“
Prvi dani rada Svratišta bili su obeleženi velikim entuzijazmom, objašnjava Dragana Vučković i dodaje da je u početku bilo dosta improvizacije u organizaciji samog rada. Danas stvari izgledaju, ipak, drugačije.
„Jedan dan u Svratištu podrazumeva dolazak dece, obrok i osnovnu brigu o higijeni, ali i strukturirane aktivnosti: podršku u učenju, pomoć oko domaćih zadataka, kreativne i edukativne radionice, sportske aktivnosti i psihosocijalnu podršku. Paralelno s radom u Svratištu, tim svakodnevno radi i na terenu – obilazi porodice, sarađuje sa školama i institucijama i pruža podršku roditeljima, jer bez rada s porodicom nije moguće ostvariti trajne promene“, kaže naša sagovornica.
Deca koja dolaze u Svratište mahom žive u ekstremnom siromaštvu, u neformalnim naseljima bez osnovnih uslova za život. Kako Vučkovićeva ističe, mnoga su uključena u rad na ulici, a veliki broj njih nema adekvatnu podršku za školovanje. „U ovom trenutku je najvažnije obezbediti stabilno i održivo finansiranje koje omogućava kontinuitet rada Svratišta. Svratište nije samo prostor, već kompleksan servis koji podrazumeva tim stručnjaka, svakodnevni rad sa decom i porodicama i obezbeđivanje osnovnih uslova za boravak dece“, kaže i dodaje da bez adekvatnog finansiranja postoji realan rizik od smanjenja obima usluga ili prekida rada, što bi direktno ugrozilo decu koja se oslanjaju na ovaj vid podrške.
A šta bi se promenilo ako bi Grad preuzeo upravljanje? Na ovo pitanje koje i dalje visi u vazduhu, Dragana Vučković kaže da je, pre svega, važno naglasiti da kvalitet usluge koju Svratište pruža zavisi od specifičnog modela rada koji je razvijan godinama, a to je kombinacija direktnog rada s decom, rada s porodicama i terenskog rada. „Svaka promena u upravljanju koja bi dovela do smanjenja fleksibilnosti, individualnog pristupa ili intenziteta podrške mogla bi negativno da utiče na efekte koje Svratište postiže“, kaže Vučković.
tekst: Anika Bečki
fotografije: Arhiva Centra za integraciju mladih
