Tridesetogodišnji Stefan već godinu dana prodaje Liceulice u centru Beograda, u saradnji sa našim partnerskim udruženjem „Živimo zajedno“֨, koje već decenijama pomaže deci i mladima sa smetnjama u razvoju. Stefan je i vatreni sportista, a najviše voli da igra odbojku. Kako kažu u „Živimo zajedno”, on je jedan od zaslužnih za to što je ovo udruženje osvojilo plaketu Sportskog saveza osoba sa invaliditetom Beograda. Da li zbog tog sportskog duha ili zbog svakodnevne borbe za bolje sutra, tek Stefan ne odustaje dok ne proda onoliko primeraka magazina Liceulice koliko je zacrtao sebi za taj dan.
Najviše volim da se bavim sportom
U udruženju „Živimo zajedno” sam svaki dan. Ovde imamo puno radionica, igramo, pevamo, bavimo se i reciklažom, pa zato slažemo flaše. Ja najviše volim da se bavim sportom, i osvojio sam šest turnira u raznim sportovima – pikadu, šahu, a igram i bilijar. Šah je mnogo težak, treba da se razmišlja, a i treba imati živaca. Ali najviše od svega volim da igram odbojku. Igram je od srednje škole, na poziciji dizača, ali uskočim kad treba i za druge. Moja devojka Jovana se i zaljubila u mene kada me je videla kako igram. Kad me je gledala na utakmici, ja je nisam tad poznavao. Posle toga smo se i upoznali u udruženju i zajedno smo od septembra.
Trenutno pomažem drugima da nauče kako se igra odbojka. Vaspitačica Zoka nam je glavni trener, svi je slušamo. Ja sam pomoćni trener. Najviše pomažem Jovani, trudim se da je naučim kako se pravilno drže ruke, kako se udara lopta, kako da servira. Ide joj super, biće odlična odbojkašica, daleko će da dogura. I kad si pomoćni trener, trebaju ti živci, kao i za šah. Neostvarena želja mi je da osvojimo turnir u odbojci, mi kao ekipa. Pa da nam to bude proba za specijalnu olimpijadu za nekoliko godina, dok nabavimo dresove i odradimo sve preglede. Svi se nadamo da ćemo uspeti.
Puno me podržava moja porodica
Mama mi radi u bebi servisu, tata u kompleksu Ada Safari, a sestra studira. Živimo svi zajedno u Rušnju. Za sebe volim da kažem da sam Piroćanac, Barajevac i Ripanjac. Za Pirot me vezuje rodbina. Bio sam u Babušnici još kad sam bio mali, tamo mi žive baba i deda, tetka i sestra. Idem nekad i sad. Barajevac i Ripanjac sam zbog mesta gde živim. Školu sam završio na Kanarevom brdu. Svi su bili dobri prema meni, samo ponekad nisu imali razumevanja. Jednom kada sam kad sam bio mali, grupa dečaka mi je rekla da sam kukavica. Na taj način su hteli da dokažu da su jači od mene. Tako ne treba da se ponaša ni prema kome. U osnovnoj školi sam i imao prvi epi napad. Iako sada redovno pijem lekove i ujutru i uveče, i dalje ih ponekad imam, uglavnom kada preteram sa fizičkom aktivnošću. Zato kod kuće volim da igram bilijar, sam sa sobom. To me smiruje.
Prodajem Liceulice oko godinu dana, najčešće u Knez Mihailovoj
Imao sam puno drugara u osnovnoj školi, imam ih i sada u udruženju. Rade i Kosta su mi najbolji drugovi. Kosta takođe prodaje magazin. Ja prodajem Liceulice oko godinu dana, najčešće u Knez Mihailovoj. Svratim u dosta kafića, tako upoznam dosta ljudi. Takođe mi često ljudi prilaze na ulici. Svi već znaju za magazin i nema potrebe da im dodatno objašnjavam.
Volim i da gostujem u medijima. Imao sam nastup kad sam bio u Golubincima (Oaza Golubinci, oblik socijalne zadruge za osobe sa invaliditetom, prim.aut), pričao sam o utakmicama koje igramo u udruženju. Nisam imao tremu. Kada se čovek dobro pripremi, ne treba da ima tremu. Ja sam, inače, noćna ptica, ostajem budan do tri, četiri ujutru gledajući televiziju.
Volim da živim život korak po korak
Novac koji zaradim od prodaje potrošim na hranu, volim da se počastim picom. Umem i ja ponešto da spremim. Kuvam nudle, pržim jaja. Jovana sprema palačinke, najviše volim sa džemom. Većina žena može sama da se snađe oko mnogih poslova, zato ne volim da se mešam kad ne treba.
Ne volim da planiram budućnost, više volim da živim život korak po korak. Voleo bih, kada budem imao trideset pet godina, da budem oženjen, ali ima vremena i za to. Ja sam uvek srećan. Gde pronalazim tu sreću? U ljubavi!
Razgovarala: Milica Terzić
Fotografija: Anja Mihić
