Liceulice 95: Kako se boriti protiv ekološke anksioznosti
Leta su postala ekstremna u svakom pogledu – od toplotnih talasa, požara i suša, do razornih oluja i poplava. Pitanje o uzrocima klimatskih promena je postalo izlišno, sada nam samo preostaje pitanje kako da prihvatimo i razumemo razmere ove krize, i smognemo snage, kao društvo i pojedinci, da delujemo a ne samo da nemoćno posmatramo šta nam se dešava. Osećanje strepnje pred budućnošću je počelo da se od ekoloških aktivista preliva ka milionima običnih ljudi, te je nedavno uvedena i zvanična dijagnoza klimatske anksioznosti. Protiv straha od neizvesne budućnosti borimo se informisanjem iz proverenih izvora, a čitaoce u ovom broju podstičemo i na građanske akcije u kojima se vrši pritisak na donosioce odluka u pravcu zelenih politika, kao i na ekološki odgovorno delovanje u vlastitoj sredini.
- Dvadesetogodišnji Dušan Marković prodaje Liceulice u centru Beograda, u saradnji sa Udruženjem za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju „Živimo zajedno“. U slobodno vreme najviše voli da svira klavir, i poziva sve čitaoce da posete priredbe i koncerte koje udruženje organizuje.
- Da li su superćelijske oluje znak da smo probili rok za borbu protiv klimatskih promena, ili i dalje postoji šansa da se priroda regeneriše i sačuva za buduće generacije? O ovoj temi Dunja Karanović je razgovarala sa Vladimirem Đurđevićem, profesorom meteorologije sa Fizičkog fakulteta u Beogradu, ekološkom aktivistkinjom Miljom Vuković i aktivistkinjom pokreta Extinction Rebellion Milicom Damnjanović Zantvort.
- Sa Međunarodne mreže uličnih novina (INSP) prenosimo tekst o novoj vrsti ekoloških sukoba, kakvi bi u budućnosti mogli da budu sve češći. Zbog ekstremnih suša, u južnim delovima Evrope proizvođači hrane i ekološki aktivisti se bore oko toga na koji način bi trebalo trošiti smanjene razerve vode.
- Od početka izbegličke krize 2014. godine kroz Srbiju je prošlo oko 1,5 miliona ljudi, na šta se, prema procenama, može dodati još šezdesetak odsto onih koji nisu evidentirani. Stefan Slavković objašnjava na koji način su migracije pretvorene u opskurnu kriminalno-privrednu granu.
- U okviru rubrike „Podkasti za čitanje“, donosimo transkript podkasta „Osam boja“ u kom je Nemanja Marinović o kvir istoriji Srbije razgovarao sa Jelenom Vasiljević, inicijatorkom arhivskog projekta „Arkadija“, posvećenog srpskom LGBTI+ nasleđu.
- „Romani Asvin“ je udruženje koje su osnovali mladi romski studenti iz Kruševca, sa željom da pomognu drugim mladim Romima koji upišu fakultet. „Romani Asvin“ je i jedan od pokretača „Romske platforme“ – sajta koji nudi podršku u slučajevima diskriminacije romske populacije. Anja Mihić je o radu udruženja razgovarala sa jednom od osnivačica, Almom Kajtazi.
- Jedna drugačija letnja dopisnica stigla nam je iz kampa „Mindel“ pored Vela Luke na Korčuli. Šalje: Dejan Kožul.
- U okviru rubrike „Jugoslavija za početnike“, donosimo tri teksta iz knjige „Historijska čitanka“, u kojima se Miljenko Jergović priseća nekih, na prvi pogled, trivijalnih stvari koje su pratile Olimpijadu u Sarajevu 1984. godine. U njima su, pak, sakrivene važne priče o tome šta je jedna zemlja bila, a šta je, možda, moglo biti.
- Iz knjige „Trenutak kada je meni počeo mir“ u izdanju foruma ZFD donosimo priču „Deset nas je putovalo vozom u Ljubljanu“ Gorana Vojnovića, poznatog po romanima „Južnjaci, marš!“ i “Jugoslavija moja dežela“.
- Naslovna strana: Nebojša Yamasaki Vukelić
