Liceulice 86: U kakvim gradovima živimo, a u kakvim bismo mogli da živimo?
Pristupačno stanovanje, dostupnost javnih prostora, uređen gradski saobraćaj, više zelenila, a manje betona – samo su neke od karakteristika grada koji bi bio dobar za svoje stanovnike. Međutim, svima je jasno da gradovi u kojima živimo vrlo malo, ako uopšte, nalikuju na takve “zamišljene” dobre gradove. Zašto je to tako, i kako menjati grad da bi bio bolji za sve – čitajte u novom broju našeg magazina.
- U severnom delu Banata, magazin Liceulice prodaju korisnici Centra za pružanje usluga socijalne zaštite grada Kikinde i tako razvijaju socijalne veštine i zarađuju dodatni prihod. U 86. broju imamo priliku da bolje upoznamo mladog Slobodana Krstu iz Kikinde.
- O tome zašto upravljanje gradovima kod nas nije zasnovano na brizi o javnom interesu već na partikularnim interesima Stefan Slavković je razgovarao sa Vladimirom Simovićem iz Centra za politike emancipacije, ekološkom aktivistkinjom i istraživačicom pri Geografskom fakultetu u Beogradu, Milicom Lukić, i Markom Aksentijevićem iz udruženja Ministarstvo prostora.
- Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu je, na primeru drastičnog smanjivanja zelenih površina na Novom Beogradu od sedamdesetih do danas, analizirao posledice ovog procesa na kvalitet života u kontekstu klimatskih promena i toplotnih talasa u gradovima.
- Gradovi su poput ogledala u kojima se reflektuju dominantni politički narativi i estetski standardi jednog društva. Šta nam poručuju novi spomenici u Beogradu Đorđe Bjelanović pitao je istoričarku umetnosti Irinu Subotić, i pisca i vizuelnog umetnika Dejana Atanackovića.
- Tekst Zorana Bukvića iz udruženja Ulice za bicikliste nudi predloge kako bi se mogao rešiti problem saobraćaja u Beogradu, i ujedno osvetljava strateške poteze koji su od Beograda napravili grad koji se po svaku cenu prilagođava automobilima.
- Grupa od pet žena iz Sombora, kojima je bilo zajedničko iskustvo porodičnog nasilja, udružila se 2020. godine da bi šila zaštitne maske, i iz te inicijative nastalo je socijalno preduzeće Somborske šnajderke. Dunja Karanović je u okviru serijala „Heroji promene“, razgovarala sa Tamarom Rudić, osnivačicom ovog udruženja.
- Pismo meni mlađoj u ovom broju napisala je profesorka arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Staša Babić, jedna od ključnih autorki u ovoj oblasti na Balkanu.
- Iz zbirke „Trenutak kada je meni počeo rat“ donosimo priču “Rat govori požuri” Emira Imamovića Pirketa u izdanju forumaZFD, koji o početku rata u Bosni pripoveda iz perspektive deteta.
Naslovnica: Irena Gajić
