Liceulice broj 74: Rehabilitacija samoće i borba protiv usamljenosti
U prethodnom periodu, svi smo se i suočavali i sa samoćom i sa usamljenošću. Međutim, oni nisu jedna ista stvar. U novom broju našeg magazina, pokušali smo da preispitamo ozloglašenost samoće i društvenu uslovljenost usamljenosti, ali i da oba ova pojma stavimo u kontekst pandemije, tehnološkog napretka i političko-ekonomskog sistema u kom živimo.
Dok je potreba za osamljivanjem ranije shvatana kao plemenita, romantizam nas je ubedio da je pronalazak srodne duše jedini način da se živi ispunjen život. Samački život postao je simbol neuspeha i neostvarenosti, što je dovelo do velikog socijalnog pritiska da se vreme po svaku cenu provodi u društvu ili u potrazi za partnerom/partnerkom. O ovoj temi naša saradnica Dunja Karanović razgovarala je sa psihološkinjom Tanjom Adamović, psihoterapeutom Milanom Damjancem i književnicom Anom Miloš.
Ljudi ni pre nastanka društvenih mreža nisu bili u savršenom dosluhu sa osećanjima. Ipak, društvene mreže ponudile su potpuno nove načine za bežanje od samoće i skretanje pažnje sa usamljenosti, o čemu piše Stefan Slavković u svom tekstu.
U novom nastavku rubrike „Prešlicavanje“, Nebojša Krivokuća vam preporučuje nove albume Ričarda Houlija, James i Koi Koi, koji poručuju da biti usamljen nije isto što i biti sam.
U ovom broju predstavljamo vam našeg dugogodišnjeg prodavca Marka Vukovića, koga možete sresti kod Doma omladine. Marko je rođen u Bijelom Polju, ali ga je posao građevinskog radnika vodio po čitavoj Jugoslaviji, i dalje, do Rusije i Češke. Iako je dosta proputovao, čini mu se da nije video sve što je mogao. Zadesila ga je povreda kičme kad je radio u Češkoj, tako da je rano otišao u invalidsku penziju, od koje nije mogao da živi. Kako kaže, sinovi su mu motivacija da svaki dan radi dva posla.
Liceulice 74 vam poklanja jednu borbenu pesmu naše prodavačice Svetlane Petrović i izbor duhovitih i začudnih kratkih priča našeg novog prodavca Dragana Jurića, koje uvode čitaoce u svet dnevnih psihijatrijskih bolnica i prigradskih autobusa.
Pismo sebi mlađoj u 74. broju je uputila novinarka Tamara Skrozza, dobitnica nagrada „Osvajanje slobode“ i „Jug Grizelj“. Preporučila je šesnaestogodišnjoj sebi da slobodno pljune i otera u materinu kada je potrebno, da ne čeka princa na belom konju ali da rodi dete, da se bori za ono u šta veruje i ako drugi zbog toga misle da „nije sva svoja.
Način na koji se Jugoslavija raspala uticao je na dugačku pauzu u bilo kakvom promišljanju društva van kapitalističkih okvira. Pobeda Političke platforme „Možemo“ u Zagrebu donela je novu energiju i nadu da može i drugačije (o tome u ovom broju piše Aleksej Kišjuhas), ali „Možemo“ nije prva progresivna snaga koja je na prostoru bivše Jugoslavije ostvarila značajan rezultat. Zato vam u ovom broju donosimo intervju sa Lukom Mesecom iz slovenačke partije „Levica“, koja je još 2014. ušla u parlament.
U drugom nastavku prepiske između Lane Bastašić i Rumene Bužarovske čitajte o tome zašto je važno da se pisanje o ljubavi iščupa iz patrijarhalne dihotomije po kojoj je ljubav velika književna tema kad o njoj pišu muškarci, a trivijalna kad o njoj pišu žene, ali i o potrebi da književnice prestanu da se trude da izgledaju i pišu „kao muškarci“, da bi ih muški književni kanon shvatio ozbiljno.
Izbor odeće se na prvi pogled čini manje važnim za ekološki otisak od izbora automobila ili vrste grejanja. Ipak, od materijala, preko izbora boja, do toga šta radimo s njom kad nam više ne treba – svaki aspekt povezan sa odećom ima uticaja na ekologiju, što je i tema novog teksta u rubrici „Nijanse zelenog“.
NASLOVNA STRANA: Stefan Todorović
ILUSTRACIJE: Jovana Ćosić, Ksenija Pantelić
