Liceulice 124: Generacije – jazovi i mostovi preko njih
Poslednjih godina je u medijima sve popularnije govoriti o fenomenu generacija. Ako samo površno prođemo kroz naslove ili proskrolujemo kroz feed, već će nas negde sačekati bumeri ili milenijalci, generacija X ili generacija Z – njihove karakteristike, omiljena muzika, modne kombinacije ili politički stavovi. U letnjem dvobroju doprinosimo raspravi o generacijama, kroz tekstove i ilustracije koji ispituju ovaj fenomen iz više uglova.
- Na početku predstavljamo Andreju Nikolića Akija, koji već devet godina prodaje Liceulice u Beogradu. Aki je odrastao uz brojne izazove, ali nije odustao. Ima velike planove zbog kojih štedi, i polako gradi samopouzdanje kroz razgovor sa kupcima i druženje sa kolegama.
- Već tri godine jednom mesečno organizujemo Klub za prodavačice i prodavce, osmišljen kao prostor gde prodavci mogu da se okupljaju, provode vreme i da se bolje upoznaju. Utiske sa junskog kluba donosi Dejan Kožul.
- Grupu za decu i mlade „Indigo“ iz Niša, naše nove partnere u prodaji, predstavljamo kroz razgovor sa izvršnom direktorkom “Indiga” Tamarom Simonović.
- Sam pojam generacija – odnosno koliko godina u kojoj smo se rodili ima veze s tim ko smo, šta mislimo i za šta se zalažemo – pojašnjavaju sociološkinja Hristina Cvetinčanin Knežević i novinarka portala Zoomer Teodora Šulj.
- Odnos različitih generacija prema društvenopolitičkim pitanjima, od burne 1968. do aktuelnih studentskih protesta u Srbiji i drugih revolucija koje širom sveta predvode mladi, analiziramo zajedno sa profesorkom FDU Anom Martinoli i novinarem Nikolom Krstićem.
- Standardi idealnog tela se menjaju kroz generacije, ali pritisak da se bude u skladu sa idealom ne posustaje, dok poruke postaju sve kontradiktornije. Od heroinskog šika, preko body positivity pokreta i nazad, do ponovnog veličanja mršavosti po svaku cenu, čitaoce vodi Anja Anđušić.
- Generacijske obrasce kretanja kroz digitalna prostranstva i korene nerazumevanja između roditelja i dece na ovom polju analizira antropološkinja Sonja Radivojević.
- Svaka generacija ima svoje Bitlse i Nirvanu. Svoj Vudstok i nulti Exit. O generacijskoj kulturi, od “izgubljene generacije” do “zumera”, piše Bojan Marjanović.
- Pesnikinja, članica benda Autopark i aktivistkinja za prava životinja Ognjenka Lakićević kroz sve oblasti svog delovanja propituje porozne granice između intimnog i političkog. Sa Ognjenkom je razgovarala Maja Radivojević, povodom njene nove zbirke poezije Zamalo me je oteo mrak.
- Ljupka Mihajlovska iz Kancelarije za studente sa invaliditetom i Ksenija Stanimirov sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju objašnjavaju sa kojim preprekama se suočavaju slepi i slabovidi studenti na fakultetima i koji su putevi ka većoj pristupačnosti.
- Peđa Momčilović piše o novim letima, koje nisu više samo sinonim za raspust i godišnji odmor već sve češće i za ektremne vrućine od kojih mogu pobeći samo oni koji to mogu da plate.
- Istopolna partnerstva sa decom (takozvane “dugine porodice”) u srpskim zakonima nisu prepoznata, ali u realnosti postoje. Svoja iskustva sa čitaocima je podelila aktivistkinja Labrisa Aleksandra Gavrilović.
- Enciklopedija hrabrih posvećena je Dejanu Nebrigiću (1970-1999), jednom od prvih gej aktivista na ovim prostorima, antiratnom aktivisti, pozorišnom kritičaru i piscu.
- Autorka naslovnice je Tamara Kalčić.
