Milica Petrović je jedna od novijih prodavačica časopisa Liceulice u Novom Sadu. Apsolventkinja je istorije na Filozofskom fakultetu. Milica je vrlo nenametljiva devojka, te je kroz život, naročito kada je u pitanju radni odnos, često nailazila na odbijanje. Iako joj je prodaja magazina još uvek relativno novo iskustvo, objasnila je kako je Liceulice promenilo njen život i kako je sebe pronašla u tome.
Kada sam bila mala, sanjala sam da budem glumica
Rođena sam u Beočinu i za moje detinjstvo me vežu uglavnom lepa sećanja. U detinjstvu sam prvi put otkrila ljubav prema stranim jezicima, crtanju i istoriji. Rođak koji je istoričar bi mi često pričao o istoriji pa sam tako godinama kasnije pronašla sebe baš u tome. Moji roditelji su živeli zajedno sve do moje devete godine, kada su se razveli. Tada se brat i ja selimo sa majkom u Novi Sad, dok je naš tata ostao da živi u Beočinu.
Kada sam bila mala, sanjala sam o tome da budem glumica, ali realnost života je malo drugačija. Posle završene osnovne škole u Novom Sadu, upisala sam Tehničku školu. Oduvek sam volela da idem u školu i da učim. Završila sam smer za dizajnera odeće, ali, nažalost, danas sa tim ne mogu da nađem posao. Još u detinjstvu sam volela da crtam, tako da sam bila ispunjena dok sam išla u srednju školu.
Kada sam, 2017. godine, upisala fakultet, zadesile su me nedaće. Moja majka, koja je po zanimanju bila medicinska sestra, preminula je usled sepse. Tada je moj ujak počeo da živi sa mnom i bratom, ali smo posle nekog vremena ostali sami. Tako živimo i danas.
Brat je završio Pravni fakultet, ali, i pored njegovog obrazovanja, nije uspeo da pronađe posao. Trenutno radi u fabrici automobila. Za poslom sam, kako bismo bili finansijski stabilni, tragala i ja. Dugo sam tražila posao i nailazila sam na mnogo odbijanja. Rekli bi mi da posao jednostavno nije za mene. Konkurisala sam na najrazličitijim mestima, ali bez uspeha. Najzad, blizak prijatelj mi je predložio da pokušam da prodajem časopis Liceulice. Tako sam i započela sa prodajom u avgustu 2025.
Časopis prodajem svakog dana na lokaciji Bulevar Evrope
Uglavnom predveče, tada bude najviše kupaca. Prolaznici ponekada priđu i sami, a kada ne priđu, pitam ih da li su zainteresovani. Neko kupi, a neko se zahvali i odbije, a ja ne volim da navaljujem. Nekada naiđem i na odbijanje. Nije problem u tome što neko ne želi da kupi časopis, ali se dešava da me odbiju odmah.
Bilo je više kupaca kada je bilo toplije. Čim krene zima, ima i manje ljudi na ulicama. Pored Bulevara Evrope, prodajem časopise i u kafićima ,,Škripa” i ,,Ordinacija”. Tu su ljudi mnogo zainteresovaniji i rado me saslušaju kada im predstavim o čemu se radi u određenom broju. Znači mi mnogo kada se neko raspriča sa mnom. Uvek naglasim kako se časopis bavi raznoraznim bitnim društvenim pitanjima. Kako sam krenula da prodajem, dobila sam i svoje stalne kupce. To su uglavnom moje komšije iz zgrade. Kod kuće i sama rado čitam svaki broj.
Liceulice mi je pružilo priliku da pričam sa ljudima, pokrenulo me je
To mi je i najbitnija stvar – sama činjenica da sam uposlena sa nečim i da imam razlog da izađem iz kuće, što ranije nije bio slučaj.
Trenutno studiram istoriju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Ostalo mi je još tri ispita do diplomiranja. Studiram već osam godina i uzbuđena sam što ga uskoro završavam. Razmišljala sam i o master studijima, ali mi, nažalost, finansijska situacija to ne dopušta. Volela bih da pronađem posao u Arhivu Vojvodine nakon što diplomiram. To mi je zaista san.
Ranije bih često išla u Pozorište mladih. Sada idem retko kad jer nemam toliko vremena. Pored toga sam se bavila i vezom, za koji takođe ne uspevam više da nađem slobodan trenutak.
Svima bih preporučila da bar jednom pročitaju ,,Džejn Ejr” Šarlot Bronte
Ono što uvek uspevam da uklopim u svoju svakodnevicu jesu jezici i čitanje. Govorim engleski jezik, koji sam najviše naučila u školi, ruski, nemački i turski, koje sam naučila sama, što preko filmova, što preko raznih aplikacija. Najviše volim rusku i englesku književnost. Englesku književnost sam toliko zavolela da sam razmišljala i da upišem anglistiku, ali je istorija ipak prevagnula. Svima bih preporučila da bar jednom pročitaju ,,Džejn Ejr” Šarlot Bronte. Trenutno čitam knjigu ,,Tihi Don” Mihaila Šolohova. U čitanju zaista pronalazim sebe.
Situacija u državi danas nije nimalo laka. Što više razmišljam o tome, sve mi je teže, zato se trudim da mislim što pozitivnije i da budem što aktivnija. Kada sam bila srednjoškolka, bila sam zainteresovana za politiku. Međutim, što sam postajala starija, to me je više opterećivala. Zato sam se u svim teškim periodima vodila rečenicom: „Kakve su ti misli, takav ti je život”, i uvek sam sebe terala da ne razmišljam mnogo o lošim stvarima, već da se guram napred, što savetujem svima. Kroz moje hobije, studiranje i prodavanje časopisa, pronašla sam svoju svrhu i ono što me ispunjava. Uvek se nadam da stvari mogu da idu samo nabolje.
razgovarala: Anđela Opačić
fotografisala: Anja Mihić
