Transrodna Romkinja sa juga Srbije, ime joj je Poša Asani. Kroz njen pogled pratimo čitav jedan svet koji se razotkriva gledaocima pozorišne predstave „Poša“, premijerno izvedene u Puls teatru u Lazarevcu. Kako pozorište može da posluži kao mikrofon za razna „nevidljiva“ iskustva – razgovarali smo sa autorskim timom predstave: glumicom Evom Voštinić, rediteljkom Marijom Mladenović, dramaturškinjom Aleksandrom Jovanović, piscem Mladenom Milinovim i izvršnom producentkinjom Nikolijom Zdravković.
Lik Poše Asani potekao je iz pera Mladena Milinova, čiji je debitantski roman „Šutnja“ nagrađen na konkursu izdavačke kuće Booka, dok roman „Proročica“, na osnovu kog je nastala ova predstava, još uvek traži izdavača.
Priča o Poši je zamišljena kao pobednička
Mladen Milinov je Pošu, kako otkriva, kreirao sasvim slučajno, u šetnji sa svojom suprugom i decom:
„Pre osam godina, na Mirijevskom bulevaru ispred Amana, sreli smo transrodnu Romkinju. To je bio dan kada mi se smučilo od sopstvenog mehura u kojem sam mislio da takvi ljudi postoje negde daleko, dok su nam zapravo komšije. Priča je tako i došla, naglo i neočekivano. Pošto je u startu zamišljena kao pobednička, besomučno sam pozajmljivao glamur i ispovesti učesnika iz šoua RuPaul’s Drag Race, koji je instant pilula protiv depresije.“
Autorka dramske adaptacije, dramaturškinja i književnica za decu i mlade Aleksandra Jovanović, tekst je prevela u interaktivnu pozorišnu formu, dajući mikrofon Poši, koja razbija „četvrti zid“ i direktno komunicira sa svima u publici. Govoreći o koncipiranju predstave, Aleksandra kaže:
„Najveći izazov u dramatizaciji predstavljala je bojazan da će ova priča biti doživljena kao stereotip, kao još jedna mučna priča iz crne hronike. I tu je glavni izazov bio sam lik Poše, koji nije samo još jedna žrtva, stavka u statistici ili neko za oplakivanje. Odluka je bila da se fokusiramo na priču o odrastanju koja ima avanturističku, bajkovitu strukturu, kao i kabaretsku formu, kroz Pošin nastup koji otvara i zatvara komad, dajući joj apsolutnu kontrolu nad pričom, nešto što retko ko u stvarnosti ima, a kamoli trans žena u Srbiji.“
Žena je i dalje u našem društvu ugrožena bez obzira na to da li je cis ili trans
Predstava „Poša“ je master rad rediteljke Marije Mladenović na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, koja stilski istančano i koncizno donosi svet koji okružuje Pošu, i ono važnije – njen autentični pogled na svet. „Kada govorimo o interaktivnom mikrofonu koji Poša ima, verujem da je pozorište taj mikrofon“, kaže Marija Mladenović.
„Duboko verujem da, sve dok postoji jedna osoba koja nije slobodna, niko od nas nije zaista slobodan. Borba za prava kvir osoba, kao i borba za prava svih obespravljenih ljudi, zapravo je borba za opstanak civilizovanog društva. Zato nemamo luksuz da bežimo u eskapizam i pravimo se da se to nas ne tiče. Važno je da razgovaramo, da slušamo i da otvaramo prostor za teme koje se guraju na marginu.“
Prema njenim rečima, jedan od ključnih zadataka tokom rada na predstavi bio je usvajanje ne samo dijalekta i govornih karakteristika već i dubljeg uvida u mentalitet juga Srbije, što su glumci lazarevačkog teatra izneli s punom snagom i vernošću, uključujući i replike na makedonskom jeziku.
Ako ceniš priče koje donosimo i veruješ u nezavisno, angažovano novinarstvo, tvoja podrška nam je važna. Liceulice omogućava direktnu zaradu, socijalno uključivanje i siguran oslonac za prodavce magazina. Da bismo opstali i nastavili da menjamo društvo, potrebna nam je stabilnost. Izaberi pretplatu ili nas podrži donacijom — tvoj doprinos čuva važne teme i izvor prihoda za najugroženije sugrađane.
Glumačku postavu predvodi talentovana transrodna glumica Eva Voštinić, koja je takođe podelila s nama svoje utiske o procesu rada na predstavi:
„Bila sam uzbuđena jer sam dugo priželjkivala prvu žensku ulogu u pozorištu i osetila sam odgovornost jer će se to dešavati u institucionalnom pozorištu. Inspiraciju sam crpla iz realnih iskustava drugih transrodnih žena i iz nekih vrlo ličnih mesta koja imaju veze ne nužno sa identitetom nego sa osećajem nepripadanja. Poša i ja se ne poklapamo u svim iskustvima, ali se razumemo. Pozicija trans žene i glumice svakako nije najudobnija pozicija danas, ali nemam luksuz da se pretvaram da sam nešto drugo od onoga što je potreba mog bića. Žena je i dalje u našem društvu ugrožena bez obzira na to da li je cis ili trans“, ističe Eva Voštinić.
„Poša“ je realizovana uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske u okviru projekta „Kultura za demokratiju“, koji vodi Hartefakt fond. U poslednjih deset i više godina, koliko izdvajanja za nezavisnu kulturu i umetnost predstavljaju statističku grešku, Hartefakt je jedan od retkih bastiona koji se svojim radom fokusira na nezavisne kulturne aktere.
„Od starta je bilo jasno da ne radimo samo umetnički projekat, već da ulazimo u prostor odgovornosti – prema temi, prema zajednici i prema stvarnim iskustvima, jer umetnost ima jedinstvenu moć da približi iskustva koja su često ’nevidljiva’ i da omogući empatiju tamo gde je ranije možda nije bilo“, kaže izvršna producentkinja i koautorka projekta Nikolija Zdravković.
Lokalna kvir zajednica konačno je dobila svoju novu heroinu Pošu Asani
Predstava je premijerno izvedena u Puls teatru u Lazarevcu, iako je bilo najlogičnije da se to desi u Vranju, budući da se veliki deo autorskog tima rodio, odrastao i školovao upravo u gradu Bore Stankovića, koji je na neprevaziđen način slikao duh čaršije, čiji su neizostavni deo upravo Romi. Grad Vranje i pozorište koje nosi Borino ime ipak nisu imali sluha, prvenstveno zbog otvorenog građanskog aktivizma čitavog autorskog tima, pa je „Poša“ utočište dobila u lazarevačkom pozorištu. Senku na institucionalnu budućnost ove predstave baca vest da je direktorka Puls teatra, glumica Ivana Nedeljković, koja je takođe deo ansambla, ubrzo nakon premijere razrešena dužnosti, dva meseca pre isteka mandata.
Uprkos svim institucionalnim poteškoćama, blokiranim medijima, okupiranim pozorištima, autocenzuri, smeni direktorke, nezainteresovanosti izdavača, ipak ostaje velika potreba za ovakvim pričama, i nada da će Poša nastaviti svoj književni i pozorišni život.
U vremenu rastuće homofobije i transfobije, od Trampove Amerike do domaćih desničara, lokalna kvir zajednica konačno je dobila svoju novu heroinu Pošu Asani, na krilima prethodnica kakve su pionirka kvir aktivizma Marša P. Džonson i Vjeran Miladinović Merlinka. U eri humanističkog posrnuća i livestream genocida, kvir heroine i heroji poput Marše, Merlinke i Poše neophodni su nam i moramo da ih čuvamo i podržimo. A ako želite da date svoj aktivan doprinos, mesec jun je tradicionalno mesec ponosa, pa možete birati između nastupa dreg kraljica na sve raznovrsnijoj domaćoj dreg sceni, mnogobrojnih Prajd sadržaja i, naravno, sledećeg izvođenja „Poše“ na repertoaru Puls teatra.
tekst: Lazar Tasić
fotografija: Aleksa Bartol
