Zoe Gudović, aktivistkinja i umetnica, napisala je pismo sebi mlađoj u 33. broju našeg magazina.
Ti značiš više od imena i zbog toga dobro zračiš
Da odmah krenem od onog što te žulja ‒ nećeš ni kasnije u životu lako prihvatati zašto su ti roditelji, od svih drugih imena, morali da daju baš to ime, Zorica. Kad razmisliš, s veće vremenske distance, starijoj sestri dali su ime Milica, te ima nečeg poetskog u njihovom izboru ‒ možda si od njih nasledila strast prema rimovanju? I sigurno i tu ogromnu ljubav prema sestrama, ali to je za neko drugo pismo i za neko drugo bacanje rima.
Potpuno razumem tu navalu srama kad s društvom iz osnovne slušaš SMF koji zavijaju: „Zorice, marš kući po petarde!“, ali ruku na srce, nije to baš neka teška trauma iz ove perspektive. Okej, boli kad si u pogrešnoj pesmi, pa i u pogrešnoj priči, ali pripremi se na činjenicu da ni u jednoj budućoj pesmi nećeš imati duge trepavice (niti da će svaka priča imati dobar kraj).
Obrni-okreni, ime te zateklo, znači rađanje i život, dolazak sunca, početak dana, ali ne zaboravi – ti značiš više od imena i zbog toga dobro zračiš.
Ali bole te i druge stvari, ne samo ime. Postoji oko tebe toliko razloga za tvoje nepristajanje, kontru i bunt – to se neće promeniti ni u mojim godinama. Teško pričaš o onome što te tišti, katkad si destruktivna, nije baš da olakšavaš svojoj okolini. I pored toliko zidova koje si oko sebe postavila, volim što samu sebe prevariš svojim optimizmom, radoznalošću i strašću za novim iskustvima, što preskočiš sve svoje strahove i kočnice (u tim trenucima vidim i sebe sadašnju), nošena čvrstim uverenjem da nema toga što se ne može promeniti, popraviti i izgraditi.
Ponosna sam na tvoju neprilagođenost i neposlušnost
Znam da ti nije problem što te zovu Rambo. To znači da te prepoznaju po snazi, da zaziru pred tvojim stavom i da neće lako izaći na kraj s tobom. Volim tvoju hrabrost, katkad i nepromišljenost, da se uvek suprotstaviš, da reaguješ na nepravdu, da ne daš na svoje drugarke i drugare, da strastveno braniš svoje stavove.
I znam da nije pedagoški da te pohvalim zbog ovoga, ali ponosna sam i na tvoje tuče u kojima braniš svoje drugarice koje ne umeju same da se odbrane. Znam da ti nije lako kad te gledaju kao luzerku dok braniš slabije ili prkosno teraš po svome na sopstvenu štetu, ali sa ove distance, znam da si na dobrom putu. Ponosna sam na tvoju neprilagođenost i neposlušnost. I volim što gradiš svoj neustrašiv duh, što krčiš put kroz sopstvene strahove i školska pravila, porodične lavirinte i ulične zakone.
I ponosim se što ne dopuštaš da te sistem ukalupi i da ti se naređuje, što ne zazireš od starijih i što ne veruješ slepo u nametnute autoritete, već ih preispituješ. Nisu sve tvoje borbe uvek neophodne, i neke možeš i da izbegneš, ali sve su bile korisne za formiranje mojih izbora, sve što si prošla neodvojivo je od mene.
Katkad možeš da biraš lakši put, mislim da ćeš mi olakšati život
Mnoga svoja uverenja i znanja usvojila sam zbog tvojih katkad brzopletih odluka i pogrešnih izbora, a najviše zbog tvoje hrabrosti i želje za iskustvom. Delimo toliko stavova i osećanja, istu strast za novim iskustvima, pravednijim društvom i životni optimizam, i razvedri se, nećeš to izgubiti s godinama koje dolaze ma koliko okolnosti bile teške. Ipak, katkad možeš da biraš lakši put, mislim da ćeš mi olakšati život. Doslovno. Završi fakultet na vreme, bavi se sportom, hrani se zdravo, ne govori ono što ti prvo padne na pamet, ne oblači se uvek u crno.
Možda se od ovakvog pisma očekuje kakav koristan savet iz pametnije budućnosti, ali to nije moja namera – pre bih te ovim pismom zagrlila i uverila da će biti sve u redu, da je, i kad nije, uvek sve u redu ako oko sebe imaš prijatelje i prijateljice i voljena bića koja te štite, hrabre i vole onakvu kakva jesi. Da nisi usamljena u svojim stavovima i sama u planovima. Da ne treba da budeš toliko nesrećna.
I za kraj ‒ znam da su ti gumene bombone utešna hrana, koja štiti i greje kada dan nije dobar ili kada si sama. Mislim da pretpostavljaš ‒ i dalje su ti omiljene. Znam da nam je potrebna ta gumena traka oko zida frustracija, raskoraka između smelih želja i sanjanih mogućnosti, ali budi drugarica, misli na moje zdravlje i smanji malo.
