Ketlin Hana je američka pevačica i aktivistkinja koja već trideset godina predvodi feministički pank pokret Riot grrrl, prvo s bendom Bikini Kill, a potom i s drugim bendovima. U Pismu sebi mlađoj ispričala je kako su muzika i poezija poslužili kao ventil koji joj je pomogao da se izbori s traumama koje je doživela u mladosti i opisala prelomni trenutak u kom je razumela da poznate ličnosti mogu da iskoriste svoj uticaj da se založe za pravedniji svet.
Kakva sam bila sa šesnaest? Uzimala sam puno metamfetamina, više puta sam zatrudnela i abortirala. Prestala sam da idem na pank koncerte jer mi je bilo dosta belih momaka koji pljuju po meni u ime panka. Kad bolje razmislim, bežala sam od mnogo stvari pomoću droge i alkohola, što me je odvelo na neke stranputice kojima bih više volela da nisam išla.
Hej, ti si važna
Ako bi trebalo da kažem nešto mladoj Ketlin, rekla bih: sećaš li se kad si se zabavljala sa svojom prijateljicom Sindi praveći muzičko pozorište? Pa zašto onda sada koristiš met? Zašto si uvek za dlaku od toga da te uhapse? Ne bih joj rekla da bude bolja učenica. Ali mislim da bih joj rekla da potraži pomoć.
Uvek sam tražila nekog odraslog ko će ustati i reći: hej, ti si važna. Ali u mom životu nije bilo mnogo odraslih vrednih poverenja. Dva školska psihologa su me seksualno uznemiravala tako da nisam mogla da odem kod njih i kažem da me je neki tip silovao na žurci ili da imam problema u porodici. Počela sam da posmatram svet kao opasno mesto u kome nikome ne mogu da se obratim za pomoć. U takvoj situaciji je logično da se okrenete drogama i alkoholu kako biste pobegli od stvarnosti.
Muzika je bila pozitivan oblik eskapizma. Znala sam od malih nogu da želim da budem umetnica. Imitirala bih lica s televizije pred roditeljima da ih zasmejem. I uvek sam pevala ili plesala.
Teniserka Bili Džin King bila je moj veliki uzor. Išla sam u školu kada je devojčicama bilo zabranjeno da se bave sportom na odmorima. Plesale smo kantri plesove ili preskakale vijaču dok bi dečaci trčali na atletskoj stazi ili igrali bejzbol, sve dok Bili Džin King nije pomogla da se donese nov zakon. Tada sam prvi put shvatila – ova slavna ličnost je ustala protiv onoga što smo tada zvali šovinizam, prvi put sam videla da jedna osoba može da ima tako veliki uticaj na svet.
Osećam mnogo empatije prema mlađoj sebi
Dok sam pisala memoare počela sam da uviđam obrasce u svom ponašanju, kao kad sam počela da se opijam veče pošto mi je otac rekao da bi bilo bolje da sam mrtva. Idućeg jutra napunila sam termos rumom i koka-kolom i ispila ga na putu do škole. Mogla bih da plačem zbog te devojčice. Mlađa Ketlin je prošla toliko toga, ali je ipak završila srednju školu i upisala fakultet. Ipak je otišla u školu narednog dana, glumila u predstavi i bila tu za svoje prijatelje.
Za prvih nekoliko ploča benda Bikini Kill koristila sam pesme koje sam pisala u srednjoj školi. Stoga bih rekla mlađoj sebi da uvek piše dnevnik. Zapiši sve. Ne bih izdržala da nisam pisala dnevnik. Kad sam konačno imala svoj bend, upotrebila sam te stihove da se izlečim, da kažem sebi – čak i kad si živela u užasnim okolnostima pisala si poeziju.
Pošto sam bila jedna od tri devojke na pank koncertima, prema kojima su se momci grozno ophodili, zapravo sam pevala za sebe i svoje dve pripite drugarice s lažnim ličnim kartama. Želela sam da muzika koju pišem otvori za mlađu mene sve one prostore iz kojih sam se osećala isključenom. Želela sam da bude više devojaka i žena na toj sceni, jer je glupo da pravite muziku koja je namenjena određenoj publici, a da je onda pevate belim strejt muškarcima. Morale smo da stvorimo tu publiku.
Nastupi su mi omogućili da vrištim o svojim frustracijama
Radila sam kao volonterka u sigurnoj kući za žrtve nasilja u porodici i seksualnog zlostavljanja u Olimpiji i pevanje mi je omogućilo da fizički izrazim stres i bol kome sam svedočila.
Mlađoj Ketlin bi se posebno dopali stihovi pesme Rebel Girl, zato što je imala složen odnos prema seksualnosti koji nije umela da izrazi. Zaljubila sam se u jednu blisku drugaricu u srednjoj školi. Nije dolazilo u obzir da joj kažem. Mislim da škola ni danas nije bezbedno mesto za LGBT+ mlade, a definitivno to nije bila osamdesetih.
Pošto sam napisala ove pesme, mogla sam da pišem i o drugim stvarima. Aktivističke umetnice ne treba svrstavati u stroge kategorije – važno je da ljudi koji se bave socijalnim pitanjima isto tako mogu da napišu i ljubavnu pesmu kada požele.
Preživela sam mnogo zlostavljanja. Kad se suočavate s takvim sranjima, možda ne čujete iskrenu kritiku. „Zašto je vaša publika uvek većinski bela?“ To je legitimna kritika, i u tom pogledu je trebalo da se obrazujem i napredujem. Ponekad sam vikala na pogrešne ljude i bila loš saveznik. Napravila sam razne greške. Ako ste istraumirani, možete biti besni i agresivni. Živite u mehuru samosažaljenja i ne vidite da se u tom trenutku odvija genocid. Hej, pa ja živim u izrazito rasističkoj kulturi u kojoj imam koristi od toga što sam belkinja! Trebalo je da se suočim s tim stvarima i moja trauma nije mogla da bude izgovor.
Ako potičete iz porodice koja je toksična, disfunkcionalna i opterećena alkoholizmom, disfunkcionalni alkos koga sretnete na žurci izgledaće vam kao srodna duša. Tako da sam prošla kroz mnogo muka sa svojim „srodnim dušama“, koje su mi davale osećaj poznatog, ali sam se zbog njih takođe osećala užasno. Sećam se trenutka kada su najzad počeli da mi se sviđaju dobri ljudi koji su iz mene izvlačili najbolje i koji se nisu sa mnom takmičili, omalovažavali me ili mi pretili.
Kada sam bila u poznim dvadesetim, kolega iz muževljevog benda je dobio devojčicu, i ja sam provodila puno vremena s njom. Nije bilo ničeg boljeg na svetu nego da provodim vreme s tim prelepim, duhovitim, umetnički nastrojenim detetom. Zbog toga sam još više žalila za svojim detinjstvom, koje nije trebalo onako da izgleda.
Šta bi mladu Ketlin najviše iznenadilo? Verovatno to što imam dete [sa Adamom Horovicem iz benda Beastie Boys]. Nisam želela da imam dete i nisam se osećala sigurno u tom pogledu sve do ranih četrdesetih. Sad imam dobar odnos s majkom. U nekim trenucima u životu mislila sam da nema šanse da se to ikad desi, da ću zauvek biti ljuta na nju! Ali moj sin ima divnu baku i deku koji provode vreme s njim. Kad sam bila mlađa nisam očekivala da ću biti srećna. A ni živa.
Izvor: The Big Issue
Tekst: Ejdrijen Lob
Prevod: Danica Dimitrijević
Fotografija: Raph PH, Macarena’s Diaries
