Nakon bogatog i, na mahove, gorkog životnog iskustva, novinar, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić poručuje mlađem sebi da što pre odustane od rasprave sa desničarima i teoretičarima zavere (jer argumenti ne pomažu), preispituje prirodu prijateljstva (da li su prijatelji koji nas povrede pravi prijatelji?), i zaključuje da, uprkos svim udarcima, ipak nije dozvolio sebi da postane cinik.
Iskreno, nisam siguran šta bih poručio meni mlađem jer sam osoba koja smatra da su sve odluke koje smo doneli bile stvar našeg slobodnog izbora u datom momentu. Samim tim, i odgovornost za njih je samo naša. Ali hajde da probam da uspostavim telepatski kontakt sa mladim Dinkom.
Odustani od pokušaja da se raspravljaš sa ljudima koji mrze druge ljude
I evo ga: rekao si mi da su pred nama u životu neprestano raskrsnice i da sami biramo da li ćemo produžiti pravo, skrenuti levo ili desno. I podsetio si me da nikada ne treba ići u rikverc jer je to em zabranjeno raditi na raskrsnici, em je čisto traćenje životne energije.
I ja ni sada, nakon tolikih decenija životnog iskustva, nemam šta da dodam.
Preporučio bih ti ipak jednu, mislim, važnu stvar: nemoj baš toliko da se nerviraš i toliko da se „fajtaš” sa ljudima čije mišljenje nikako ne možeš promeniti.
Vežbaj da odustaneš od pokušaja da se raspravljaš sa ljudima koji mrze druge ljude iz ovoga ili onoga razloga, zbog pripadnosti „naciji”, rasi, polu… Okreni se od njih jer oni su zaraženi iracionalnom mržnjom. I teško da im ima pomoći.
Vežbaj da odustaneš od pokušaja da se raspravljaš sa „teoretičarima zavere” jer ni to nema veze sa mozgom nego s ludilom. A kod ludila ne pomažu racionalni argumenti. Jednostavno – ne pomažu.
Potroši tu ogromnu energiju na pametnije stvari.
Ukratko: beži od ludila!
Više slušaj svoje veliko mlado srce, svoju intuiciju i svoj instinkt
Umesto toga, gledaj da upoznaješ nove ljude i nove krajeve, da što više putuješ ovom našom okruglom planetom, da uživaš u privilegiji života. Ali to već i sam znaš, nema potrebe da ti patroniziram i učim te pameti. Jer znam da si alergičan na samozvane autoritete, sve te „znatate” umišljene likove koji – čim su tako sigurni u sebe – sasvim sigurno nemaju pojma o životu.
Više slušaj svoje veliko mlado srce, svoju intuiciju i svoj instinkt i nemoj ih pod svaku cenu poništavati razumom i beskrajnim unutrašnjim analizama.
Manje krivi i preispituj sebe zbog ožiljaka koje će ljudi ostaviti na tebi. I trudi se da ih ti što manje ostaviš na ljudima. Budi blaži prema njima. Govori tiše, ne viči toliko često jer onda neće čuti šta želiš da im kažeš. Čuće samo tvoj prodorni bariton kojeg se plaše i zauzimaju odbrambeni gard. Bitange su druga stvar. Na njih slobodno viči. Jer bitange samo taj jezik razumeju. I onda će te se kloniti.
Imaj više samopouzdanja: ti si lep, pametan si i devojke te vole. Imaj što više ljubavne strasti i „ispucaj se dok je vreme” da te ne bi strefila kriza srednjih godina i da ne bi kasnije ugrozio brak i divnu porodicu koju ćete imati ti i ljubav tvoga života.
I nauči taj nemački kad ti je već rođena sestra – jedan od tvojih najvažnijih stubova u životu koja te voli bezrezervno i doslovno sve bi učinila za tebe – profesorica nemačkog i prevoditeljica. Znam da sada, u tim godinama, imaš „preča posla”, ali nateraj se! Trebaće ti i biće ti od pomoći u životu!
Manje analiziraj a prvo proveri stvari koje su ti pred nosom jer možda baš tu leže odgovori. Objašnjenja za ljudske postupke su ponekad mnogo jednostavnija nego što bi ti – iz svojih najboljih humanih namera – želeo da veruješ.
Kada te prijatelji izdaju, moraćeš patiti. Ali pokušaj, pre svih tih silnih analiza kojima si više nego sklon, da razmisliš i o mogućnosti da ti ta osoba jednostavno nije bila prijatelj. Jer prijatelji ne povređuju prijatelje. U pitanju je, jednostavno, loš čovek.
Nemoj dozvoliti da upadneš u zonu komfora
Znam da, uprkos ožiljcima, nećeš pasti u mizantropiju, da ćeš ostati svestan da si pripadnik ljudske vrste i da je to tvoja vrsta. I da ćeš nastaviti da veruješ ljudima. I da voliš ljude, iako smo baš skroz nesavršeni kao bića. I to je dobro. Jer nećeš postati cinik.
Ipak, voleo bih kada bi što pre naučio da budeš malo više sebičan i da se manje daješ za „opšte dobro”. Ali zanemari, to već liči na roditeljski i starački savet zabrinutog oca.
Nemoj dozvoliti da upadneš u zonu komfora. Izazov će biti veliki jer ćeš samo i isključivo zahvaljujući sebi i porodici postići važne stvari u životu, uprkos teškim vremenima ratova koji dolaze.
Obezbedićeš i materijalno blagostanje o kojem sada maštaš i čini ti se nedokučivim. Da, to: da imate dovoljno novca za školovanje dece, za putovanja, za svoj stan, za automobil, za poneki ručak u restoranu…
Ali – pazi! Kad sve to postigneš, bićeš ušuškan u svom malom svetu, uživaćeš u zoni komfora. Kad dođe to vreme, prepoznaj ga i naruši zonu komfora rizičnim odlukama. I nemoj toliko dugo živeti u jednom gradu, u jednoj državi… To što će ti ličiti na komfor može da se pretvori u zatvor. Zato – pomeri dupe, odseli se!
fotografija: privatna arhiva
tekst: Dinko Gruhonjić
