Prema podacima Fondacije Slavko Ćuruvija, samo između jula i decembra prošle godine najmanje 674 novinara i novinarki bilo je meta različitih pritisaka, od kojih su neki uključivali pretnje smrću ili nasiljem, ili pretnje upućene njihovim porodicama.
Kritički mediji u Srbiji su ugroženi – ništa novo. Međutim, poslednjih meseci su se razni (stari i novi) oblici pritisaka dodatno intenzivirali da je postalo očigledno da se nekome žuri da dodatno marginalizuje uticaj ovih medija, ako ne i da ih potpuno ugasi.
Tokom prethodnih meseci pažnju je izazvala promena rukovodstva u United grupi, jednoj od najvećih regionalnih medijskih i telekomunikacionih kompanija. Iako je novouspostavljena uprava saopštila da neće biti promena u uređivačkoj politici, deo javnosti strepi da je ovo tek nastavak realizacije zakulisnih dogovora na štetu profesionalnog izveštavanja. Istovremeno, sve su češći hakerski – takozvani DDOS napadi – koji privremeno gase profile nezavisnih medija na društvenim mrežama, dodatno smanjujući njihov doseg i prihode. Sagovornici magazina Liceulice su saglasni da je u pitanju koordinisani sistemski napad na ovakve medije.
2025. zabeleženo dvostruko više slučajeva kršenja medijske slobode nego godinu ranije
„Predstavnici vlasti javno etiketiraju novinare i medije koji izveštavaju profesionalno i kritički, da li na konferencijama za medije ili na društvenim mrežama, optužujući ih neargumentovano za razne stvari. To je nedopustivo u jednoj demokratskoj zemlji“, objašnjava Bojan Cvejić, novinar i jedan od autora izveštaja o monitoringu poštovanja „Kodeksa novinara i novinarki Srbije“.
Prema izveštaju organizacije Media Freedom Rapid Response, tokom 2025. godine zabeleženo je dvostruko više slučajeva kršenja medijske slobode nego godinu ranije – 208 prema 84. Najčešći su verbalni napadi (62 %), zatim napadi na imovinu (23,1 %), fizičko nasilje (21,2 %), ometanje rada (19,2 %) i pravne pretnje (5,8 %).
Paradoksalno, dosta pritisaka stiže pod krinkom legalnih procesa. Iako je kupovina jedne privatne firme od strane druge potpuno legalna, upravo u tome i leži nova metodologija manipulacije etrom, prema rečima Radeta Veljanovskog, profesora Fakulteta političkih nauka u penziji i stručnjaka za medijsko pravo.
„Oni to rade tako da ne izgleda kao da krše zakone, nego će se s firmom koja je vlasnik medija dogovoriti na neki način koji nije direktan pritisak i manipulacija, ali čiji će rezultat u krajnjoj liniji biti taj da se ti mediji istisnu iz etra. Potpuno je jasno da država želi da eliminiše svako kritičko mišljenje ili svaku mogućnost za izražavanje kritičkog mišljenja“, objašnjava Veljanovski.
Ni drugi nivo pritiska nije formalno zabranjen – ali ima isto dejstvo. Reč je o najezdi sadržaja i komentara na društvenim mrežama koji se dosta cinično interpretiraju kao sloboda govora. Prema Veljanovskom, napravljen je čitav jedan sistem „botova“ koji po društvenim mrežama i komentarima portala vrte istu ploču. On kaže da se to predstavlja kao forma kritičkog mišljenja, ali je zapravo govor mržnje prema neistomišljenicima.
Sve su češći primeri kampanje diskreditacije u domaćim medijima
„Za ljude koji nisu dovoljno obavešteni, koji nemaju dovoljno informacija i koji nisu prošli medijsku edukaciju, to može izgledati sasvim legitimno, jer ako ima kritike sa jedne, mora je biti i sa druge strane. To je, nažalost, jako problematično jer stvara jednu veoma zagađenu javnu komunikaciju, koja je štetna ne samo za medijski sistem, nego i za društvo u celini“, kaže Veljanovski.
Internet se očito posmatra kao izuzetno moćno oružje. Pored komentara, sve su češći primeri kampanje diskreditacije u domaćim medijima, koji sadrže gotovo identične tekstove koji se u kratkom roku pojavljuju na nekoliko portala, obično usmereni protiv kritičara vlasti.
Snagu takve kampanje najbolje oslikava statistika iz knjige „Mediji protiv medija – Strategije urušavanja kredibiliteta nezavisnih medija“, čiji su autori Dubravka Valić Nedeljković, Stefan Janjić, Zoran Gavrilović i naš sagovornik Rade Veljanovski, a izdavač je Novosadska novinarska škola. Knjiga se bavi analizom diskursa režimskih napada na N1, Novu, Danas i Radar, kao i na njihove novinare. Poslom diskreditacije nezavisnih medija najviše su bavili Informer i Pink, čak 84 odsto od ukupnog broja analiziranih podataka.
Zbog sve većeg broja ovakvih slučajeva, Savet za štampu je u „Kodeks novinara i novinarki Srbije“ uvrstio novu odredbu kojom se zabranjuje učešće u kampanjama koje nanose štetu ugledu i dostojanstvu pojedinaca.
Bojan Cvejić, jedan od autora „Izveštaja o monitoringu poštovanja ’Kodeksa novinara i novinarki Srbije’“, objašnjava koliki je opseg ovakvih kampanja. „Diskreditovanje novinara se seli i prerasta u kampanje koje se vode kroz provladine tabloide i televizije, nastavljaju se na društvenim mrežama, i na kraju, nažalost, sve češće dovode do realnih pretnji i fizičkih napada na novinare i novinarke. I to je posebno izraženo u manjim sredinama, odnosno s predstavnicima lokalnih medija. U prošloj godini, podsetimo, imali smo rekordan broj pretnji, pritisaka i napada na medijske radnike“, kaže Cvejić.
Novinari lokalnih medija često su još u težem položaju od kolega iz većih redakcija
Jedan od čestih meta hakerskih DDOS napada su Južne vesti, medij koji pokriva niški region, sa čijim smo urednikom Milanom Zirojevićem razgovarali. On objašnjava da se „atmosfera iz tabloida prenela u svakodnevni život jer je mašinerija propagande režima jaka i beskrupulozna“, ali podseća da je tako svugde u Srbiji.
„Pretnje na mrežama i govor mržnje intenzivirali su se poslednjih meseci. Redakcija ima svoje unutrašnje mehanizme otpornosti, oslanjamo se pre svega jedni na druge i na armiju vernih čitalaca“, objašnjava Zirojević.
On objašnjava da institucije ne rade svoj posao jer nikog nisu kaznile, ali da se unutar redakcije protiv ovih napada bore profesionalno i mirno. Ipak, Zirojević naglašava da je neophodno reagovanje van kancelarije.
„U široj zajednici je potrebna podrška, ali pre svega – vidljivost. Jer ako samo ćutimo, pobediće nas u tišini. Hakerski napadi na Južne vesti trajali su nedelju dana, i dalje su sporadični, reč je o skupoj operaciji kažnjivoj zakonom, ali nema kazne za počinioce, nema istrage. Ali ni mi ne ćutimo”, kaže Zirojević.
Podaci domaćih i međunarodnih organizacija ukazuju na kontinuirani porast pritisaka na medije u Srbiji. Iako se oblici pritiska razlikuju, cilj ostaje isti – ugušiti kritičke glasove.
tekst: Filip Đorđević
foto: portal 021
