Ivana Živković: Nije samo folklor sa sela

Prijavi se na newsletter listu

Prijavljivanje na našu listu vam omogućava da primate redovna obaveštenja o našim aktivnostima, kao i drugim relevantnim LuL informacijama.


    Ivana Živković: Nije samo folklor sa sela

    Seoski kulturni centar Markovac je udruženje nastalo sa ciljem da ponovo pokrene kulturni i društveni život sela Markovac kod Velike Plane. Razgovarali smo sa Anđelkom Nikolić, rediteljkom i članicom umetničke grupe Hop.la!, koja je u Markovcu prvo pokrenula pozorišne radionice za decu, a potom i brojne druge kulturne sadržaje među kojima su umetničke i edukativne radionice, art terapija, japanske kamišibaji predstave i čitaonica „Ekatarina Pavlović”, koja nosi ime po prvoj pismenoj Markovčanki. 

    Moje prve veze sa Markovcem su rodbinske i emotivne: imanje u čijem okviru se danas dešava deo aktivnosti SKC Markovca pripadalo je mojoj baki, i tu sam provodila puno prijatnog vremena kao dete”, priča Anđelka Nikolić. Kako objašnjava, u jednom trenutku je poželela da svojoj ćerki, koja je tada bila u predškolskom uzrastu, otkrije čari sela, i tad je pored prednosti uvidela i nedostatke sa kojima se suočavaju deca u seoskoj sredini. „Učinilo mi se da su ta deca, sa jedne strane, nedovoljno svesna privilegije koju predstavlja život u bližem kontaktu sa prirodom jer, slično kao njihovi vršnjaci u gradu, previše vremena provode uz ekrane. Sa druge strane, upadljivo su uskraćena za kulturne sadržaje, i ta razlika je danas veća nego pre četrdeset ili pedeset godina, jer su po selima zatvorene bibilioteke i urušeni domovi kulture koji su bili nosioci kulturnog života. Tako se i rodila motivacija da pokrenemo nezavisni kulturni centar na selu.” 

    skc markovac

    Posebna pažnja poklanja se uključivanju seoskih žena u projekte

    Nastao kao plod lične inicijative, Seoski kulturni centar Markovac povezuje pripadnike lokalne, ali i šire zajednice, nudi mogućnosti edukacije, komunikacije i kulturne razmene. Posebna pažnja poklanja se uključivanju seoskih žena u projekte SKCM-a. Anđelka Nikolić objašnjava koliko je za nju ova vrsta razmene bila dragocena: „Prvi kontakt sa meštankama Markovca uspostavljen je kroz saradnju u programima za decu – reč je o mamama i bakama dece koja su dolazila na programe. Sa druge strane, na moju veliku radost, ispostavilo se da u Markovcu i okolini žive obrazovane mlade žene koje ne žele da napuste selo. Naprotiv, one imaju želju, ali i znanje i sposobnosti da život u zajednici obogate dešavanjima koja će poboljšati i njihov i život ostalih meštanki i meštana. Bez njh, koje zapravo nose rad SKCM-a trista šezdeset pet dana godišnje, moj entuzijazam bi se iscrpeo u nekoliko kratkoročnih projekta. Aleksandra, Vesna, Violeta, Sandra, Srbijanka (ovaj spisak nije konačan) rade u biblioteci, osmišljavaju i vode programe mentalne podrške i likovne, muzičke i druge aktivnosti za decu, organizuju prikupljanje sredstava i radne akcije usmerene na adaptaciju i saniranja Doma kulture, i predstavljaju naš rad u široj zajednici – mnogo aktivnije nego ja.” 

    Dečji klub u okviru SKC Markovac radi od 2021. godine

    Njegovom osnivanju prethodili su programi sa mladima koje je u Markovcu osmislila i izvela Umetnička grupa Hop.la!. Rad Dečjeg kluba afirmiše kreativnost, kritičko razmišljanje, solidarnost i slobodu, a podstiče ekološku i građansku svest. „Organizujemo kontinuirane aktivnosti za decu predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta, u vidu kreativnih, psiholoških i ekoloških radionica. Program za decu uključuje i izvođenje pozorišnih predstava, koje nam nekad dolaze u goste, a nekad ih produciramo sami (ovde prvenstveno mislim na razvoj japanskog putujućeg pozorišta kamišibaji)”, ističe Anđelka Nikolić. U radu kluba do sada su učestvovali brojni umetnici i pedagozi, a naročito je značajno i učešće roditelja dece koja pohađaju radionice.

    skc markovac

    Pozorišna produkcija za odrasle

    Kada je reč o pozorišnoj produkciji za odrasle, prva premijera je svojevrsna dramska rekonstrukcija suđenja održanog 1875. godine u Okružnom sudu u Ćupriji, na kome je osamnaest žena odgovaralo za preko dvadeset ubistava trovanjem (po tekstu i u režiji Anđelke Nikolić). Uz SKCM, koproducenti ove predstave su i Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac, Puls teatar Lazarevac i Umetnička grupa Hop.La!

    U Markovcu radi i Čitaonica „Ekatarina Pavlović“

    Zahvaljujući radu ovog udruženja, već tri godine u Markovcu radi i Čitaonica „Ekatarina Pavlović“, u kojoj deca i odrasli mogu besplatno da pozajmljuju knjige (fond broji preko pet hiljada naslova), ali i da prisustvuju raznim drugim programima. Ekatarina Pavlović je bila prva pismena Markovčanka, koja je živela u vreme kada ženska deca nisu pohađala školu. Čitaonica koja nosi njeno ime podseća na istorijat rodne i socijalne nepravde u oblasti obrazovanja i kulture, zbog čega su danas u njoj podjednako zastupljene knjige autorki i autora. Posebno je zanimljivo da ovakva praksa ima uticaj i na kulturni sadržaj u okolini Markovca. „Naše saradnice pokreću slične aktivnosti u susednim selima: najznačajniji ovakav primer je otvaranje ogranka naše biblioteke u selu Gložan, u susednoj opštini Svilajnac, i sve veći broj aktivnosti u tom selu”, dodaje Anđelka Nikolić. 

    Seoski kulturni centar Markovac je primer uspešne inicijative koja pokazuje da postoji potreba za kulturnim sadržajima u seoskim zajednicama, ali i da je, s druge strane, važno da programi budu usklađeni sa potrebama zajednice, te da se nađe način da se lokalno stanovništvo i samo uključi u njihovu produkciju i organizaciju. Vrednost Seoskog kulturnog centra Markovac prepoznao je i Feministički kulturni centar BeFem, koji je o njihovom radu snimio dokumentarni film „Kultura na seoski način”. Ovaj film, koji se može pogledati na Youtube kanalu BeFema, otkriva na koji način se razvijala inicijativa za kulturni preporod Markovca i okoline. Meštani koji su razgovarali sa autorima filma istakli su da im znači što su kulturni događaji posvećeni različitim uzrastima, što su finansijski priuštivi (a neki i besplatni) jer su za mnoge oni jedina mogućnost za ostvarenje kulturnih potreba. Pored toga, ovaj seoski kulturni centar predstavlja i važan vid decentralizacije kulture, koja bi, kako Anđelka Nikolić ističe, bila sveobuhvatnija kada bi bila sistemski podržana.

    tekst: Ivana Živković
    fotografije: SKC Markovac