Prijavi se na newsletter listu

Prijavljivanje na našu listu vam omogućava da primate redovna obaveštenja o našim aktivnostima, kao i drugim relevantnim LuL informacijama.

    Ivana Živković: Nevidljive u obrazovnom sistemu

    Obrazovanje je jedno od osnovnih ljudskih prava i preduslov je ne samo za ostvarenje socijalno-ekonomskih potreba, već i za uključenost pojedinaca u širu zajednicu. Pripadnicima romske zajednice pristup obrazovanju je višestruko otežan, usled siromaštva, diskriminacije i nedovoljne sistemske podrške. Svega 46% romske dece završi osnovnu školu, među decom koja upišu srednju školu upola je manje devojčica od dečaka, a samo 7% romskih devojčica završi srednju školu. O dvostrukoj marginalizaciji s kojom se romske devojčice i devojke susreću na svom obrazovnom putu, kao i o primerima dobre prakse, Ivana Živković, praktikantkinja u magazinu Liceulice, pričala je s članicama romskog ženskog benda „Pretty Loud“, aktivistkinjama iz organizacija A11 i Centar za integraciju mladih, kao i sa Dženet Koko i Almom Kajtazi, obrazovanim Romkinjama koje se na različite načine bore protiv stigmatizacije koja prati romsku populaciju.

     

    Siromaštvo je jedan od osnovnih problema s kojim se suočava najveći broj Roma, i ono predstavlja veliku prepreku u kontekstu redovnog obrazovanja. Nedostatak školskog pribora, garderobe, novca koji treba izdvojiti za užinu, neki su od razloga zbog kojih opada njihova motivacija da redovno prate nastavu. Pripadnici većinske populacije često nisu senzibilisani za sve poteškoće s kojima se suočavaju romska deca, a u medijima se njihov život neretko predstavlja pojednostavljeno. Neki oblici sistemske podrške postoje, kao i udruženja i pojedinci koji se aktivno bave pravima romske zajednice, ali u praksi je još uvek mali broj Roma, a pogotovo Romkinja, koji uspevaju da završe srednju školu ili fakultet, što bi potencijalno bio izlaz iz začaranog kruga siromaštva. S druge strane, ako i uspeju da se obrazuju, mladi Romi često otkrivaju da su poslovne mogućnosti koje im se nude znatno ograničene u odnosu na većinsku populaciju. Zbog toga se postavlja pitanje – šta kao društvo činimo pogrešno?

    S obzirom na specifične probleme s kojima se suočavaju romske devojčice i žene, veoma je značajno što postoji sve više organizacija koje im pružaju neophodnu podršku. Jedna od njih je Romski centar za žene i decu Daje, koji preko dvadeset godina nudi besplatni SOS broj za Romkinje sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja, pravnu i psihološku podršku. Ova organizacija je nedavno objavila i publikaciju „Položaj Romkinja u Republici Srbiji – Rodno zasnovano nasilje, diskriminacija, bezbednost“. Porazni podaci iz uvoda, vezani za uključenost Roma u obrazovni sistem, citirani su iz ovog izdanja, tačnije iz Izveštaja Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije za Srbiju iz 2017. godine.

    O dobrim praksama, ali i podršci koja Romkinjama nedostaje u obrazovnom sistemu pričali smo sa aktivistkinjama iz Inicijative A11. Ovo udruženje pruža socijalno-ekonomsku podršku romskoj deci, kojoj su na različite načine uskraćena prava koja se za njihove vršnjake iz većinske populacije podrazumevaju. Kako objašnjava Milica Marinković iz A11, bilo bi neophodno da se uvedu afirmativne mere usklađene s potrebama romske zajednice, i one bi trebalo da budu realistične. „Zbog toga je važno da postoji komunikacija donosioca mera i zajednice na koju se te mere odnose. Jedino tako možemo saznati koja vrsta podrške je najpotrebnija“, objašnjava naša sagovornica. 

    Od aktivistkinja Inicijative A11 saznajemo i da trenutno ima više Romkinja koje upisuju i završavaju fakultete nego mladića romske nacionalnosti. Međutim, ne postoje istraživanja na temu njihovog kasnijeg poslovnog angažmana. Marina Simeunović iz A11 dodaje i da su pre par godina organizovali putujuću izložbu fotografija majki i njihovih ćerki studentkinja, uz propratni tekst. „Mlade Romkinje su odgovarale na pitanje zašto misle da je njihova budućnost svetlija od iskustva kakvo su imale njihove majke. Sve su stavile fokus na obrazovanje. Upravo su zbog toga videle svoju budućnost svetlije. Međutim, bilo je i studentkinja koje su smatrale da nisu u boljoj poziciji od svojih majki uprkos obrazovanju, jer socijalno-ekonomske prilike nisu bolje nego u doba kada su njihove majke bile mlade, a diskriminacija prilikom zapošljavanja Romkinja je velika čak i ukoliko su visokoobrazovane“, ističe Marina Simeunović.

    Pupils taught by the Igazgyongy (Pearl) art education foundation work on a picture of a village, at a school in Berettyoujfalu town, eastern Hungary, June 21, 2013. The foundation teaches art classes in the area and tries to give underprivileged children, most of them Roma, a chance to break out of hopeless poverty and build their self-esteem, giving them a goal in life. REUTERS/Laszlo Balogh (HUNGARY – Tags: EDUCATION SOCIETY) – GM1E96L1RU601

    Centar za integraciju mladih (skraćeno CIM) još jedna je prepoznatljiva organizacija koja doprinosi integraciji Roma i Romkinja. Nastala je 2004. godine sa idejom da pruži podršku deci i mladima koji žive i rade na ulici, koji mahom dolaze iz romske zajednice i žive u neformalnim naseljima po Beogradu. Značajan doprinos stvaranju inkluzivnog društva CIM ostvaruje kroz Svratište za decu, Program obrazovanja, Program podrške deci izbeglicama i migrantima i Program podrške u zapošljavanju, koji se odvija kroz rad socijalnog preduzeća Kafe bar 16.

    Mina Medić, koordinatorka Svratišta, objašnjava s kakvim se poteškoćama susreću mlade Romkinje u školskom sistemu: „Istraživanja koja CIM periodično sprovodi samo potvrđuju ono sa čime se u praksi svakodnevno susrećemo, a to je ekstremno težak položaj Roma koji žive u neformalnim naseljima, a posebno devojčica i žena. Istraživanje pokazuje da je 71,5% devojaka iz neformalnih naselja prvi put zatrudnelo i rodilo dete između dvanaeste i osamnaeste godine života. Praksa kaže da kada se ovo desi za devojčicu prestaje obrazovanje, ukoliko je dotad bila uključena.“ Ona dodaje i da je samo trećina dece iz neformalnih naselja uključena u obavezan predškolski program (u tom uzrastu je skoro jednak odnos devojčica i dečaka), a u 14% domaćinstava je bar jedno dete potpuno ispalo iz obrazovnog procesa, dakle nije završilo ni osnovnu školu. 

    Izveštaj Evropske komisije ipak nalazi da je postignut određeni napredak u pogledu upisivanja dece romske nacionalnosti u srednje škole – sa 22% u 2014. godini na 28% u 2019. godini. Kako bi se i u narednom periodu nastavio trend smanjivanja broja dece koja napuštaju školski sistem, neophodna je podrška, kako đacima tako i njihovim porodicama. Angažovanje pedagoških asistenata, koji pružaju pomoć deci romske nacionalnosti u predškolskim ustanovama i školama, jedna je od najefikasnijih sistemskih vidova podrške. Pedagoški asistenti su pripadnici romske zajednice koji su stekli srednje ili više obrazovanje i predstavljaju sponu između romskih porodica i škole, budući da su upoznati s potrebama romske dece i izazovima s kojima se ona suočavaju. 

    Ove godine je Asocijacija pedagoških asistenata obeležila dvadeset godina rada. Evaluacija koju je 2009. sproveo Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja prepoznaje ključnu ulogu romskih asistenata u poboljšanju obrazovnih postignuća učenika. Iako je broj učenika romske nacionalne manjine u kategorijama odličnih i vrlo dobrih neznatno povećan, znatno je povećan broj romskih učenika koji ne ponavljaju razred i onih koji se ne upućuju na razredne ispite zbog izostanaka. S druge strane, broj romskih asistenata i dalje ni izbliza ne odgovara stvarnim potrebama, a iz Asocijacije skreću pažnju da im i dalje nije regulisan radni status, te da njihov doprinos nije dovoljno prepoznat ni podržan.

    nevidljive u obrazovnom sistemu

    Kada govorimo o obrazovanju Romkinja, važno je razumeti da se, pored odrastanja u teškim uslovima, romske devojčice suočavaju i sa stigmom koja otežava njihovo istinsko uključivanje u društvo. „Grubb“ je fondacija koja doprinosi boljoj integraciji Roma u školski i širi društveni sistem. Ona pruža dopunsku nastavu i podršku u učenju. Pored toga, rad „Grubba“ uključuje i radionice muzike, plesa i glume, kroz koje se romska deca ohrabruju da pričaju o svojoj tradiciji, ali i o diskriminaciji i drugim važnim temama. Ženski romski bend „Pretty Loud“ nastao je kao jedan od projekata ove fondacije. Kroz rep muziku, članice ovog benda obrađuju važne teme, poput rodne ravnopravnosti i nasilja nad ženama, a za Liceulice su govorile o svom doživljaju muzike kao načina da se mlade Romkinje edukuju i osnaže.

    „Kada sam postala deo benda, imala sam petnaest godina“, priča Silvia Sinani Ibraimović. „Tada nisam znala čime želim da se bavim i koje su teme za mene važne. Znanje koje sam stekla usmerilo me je da se bavim važnim temama. Danas to znanje prenosim deci. Trudim se da ih podstaknem da se angažuju i misle o važnim temama“, kaže Silvia, koja u „Grubbu“ radi kao nastavnica plesa. Danas postoji i „Pretty Loud junior“, sa devojčicama uzrasta između deset i dvanaest godina. „Važno nam je da ih podstaknemo da razmišljaju o ženskoj ravnopravnosti i da ih osnažimo da nastave da se školuju nakon osnovne škole“, ističe Silvia. 

    Njena koleginica iz benda Elma Dalipi podelila je s nama svoje iskustvo prevazilaženja diskriminacije: „Ne osećam više diskriminaciju, koje je bilo kad sam išla u osnovnu školu. Sada, u srednjoj školi, čak imam drugaricu koju sam učila romski jezik. Mislim da je predrasude srušilo to što se ja školujem. Svojim ponašanjem dokazujem da Romi nisu onakvi kakvim ih nekad predstavljaju. Muzika je moj način da utičem na ljude da više razmišljaju o važnim temama i odbace predrasude.“

    Uprkos diskriminaciji i otežavajućim socijalno-ekonomskim faktorima, pojedini Romi i Romkinje ipak uspevaju da završe fakultete. Veoma je važno da oni ne budu nevidljivi u društvu, jer su njihove priče inspirativne kako za romsku tako i za većinsku populaciju. „Romska platforma“ je mreža na kojoj se možemo upoznati s iskustvima brojnih Roma i Romkinja koji su doživeli neki oblik diskriminacije i prevazišli ga kroz obrazovanje. 

    „S petnaest godina sam se prvi put susrela sa aktivizmom i volonterizmom, i imala prilike da se upoznam s problemima s kojima se suočava romska zajednica. To me je motivisalo da upišem Pravni fakultet, kako bih pomogla mojoj zajednici, ali i svima koji doživljavaju nepravdu“, kaže Alma Kajtazi, predsednica udruženja „Romani Asvin“, koje je jedan od pokretača ove platforme. S obzirom na to da mladi Romi i Romkinje često nisu dovoljno informisani o mogućnostima koje im se nude tokom školovanja, udruženje „Romani Asvin“ je sebi zadalo misiju da im pruža podršku tokom studiranja. Podrška se ostvaruje kroz program mentorstva za romske studente, u kom učestvuju stariji studenti koji žele svoja iskustva i znanja da podele s mlađim kolegama. 

    „U okviru udruženja ’Romani Asvin’ trudimo se da prepoznamo probleme koji mladi imaju kako bismo radili na njihovom rešavanju“, kaže Alma Kajtazi. „Tako smo u prethodnom periodu radili na uključivanju mladih Roma i Romkinja raseljenih sa Kosova sa njihovim vršnjacima iz većinske zajednice, kao i sa Romima starosedeocima. Jako nam je važno da ovu grupu mladih više uključimo u društvo jer se generalno mladim Romima raseljenim s Kosova niko ne bavi.”

    budi sigurica

    U poslednje vreme je dosta medijske pažnje privukla novinarka, fotografkinja i romska aktivistkinja Dženet Koko, autorka nekoliko kratkih dokumentaraca, od kojih se jedan bavi temom maloletničkih brakova i važnošću edukacije romskih devojčica. Kao primer dobre prakse, Dženet Koko pominje rad inkluzivnog hora ,,Svi Uglas!“, u kom pored romske dece iz Svratišta pevaju i deca i odrasli iz većinske zajednice, na srpskom i romskom jeziku, kao i razne radionice u školama i romskim naseljima o ljudskim pravima i značaju obrazovanja. „Treba uvesti u sve škole gde ima više romske dece romski jezik sa elementima nacionalne kulture, kako bi i sami Romi i Romkinje održali svoj maternji jezik i upoznali se sa svojom istorijom i kulturom“, predlaže naša sagovornica, i dodaje da bi bilo značajno da i deca iz većinske zajednice u školi budu upoznata s tim predmetom kako bi se smanjile predrasude prema romskoj deci. 

    Pravo na obrazovanje, kao i jednake prilike za zaposlenje neophodni su preduslovi za dostojanstven život. Iako postoje brojni primeri obrazovanih i uspešnih Roma i Romkinja, spram ukupne romske populacije još uvek ih je malo. Obrazovanje mladih Romkinja pritom je posebno važna i osetljiva tema, jer je njima još teže da se školuju, da izađu iz siromaštva i ostvare pravo na adekvatnu zdravstvenu i socijalnu zaštitu.

    Kako bi broj onih koji su uspeli da prevaziđu stigmatizaciju i steknu bolje uslove za život bio veći, neophodna je adekvatna podrška. Primeri dobrih praksi su brojni, uvedene su i neke važne afirmativne mere poput romskih asistenata i stipendiranja romskih srednjoškolaca i studenata, ali i dalje je znatno vidljivija podrška koja dolazi od civilnog društva. U očekivanju sveobuhvatne i dobro osmišljene institucionalne strategije, prvi korak koji svako od nas može da učini jeste da se informišemo, a onda i uključimo, kako bismo zajednički doprineli stvaranju društva u kome osnovna ljudska prava nikome nisu uskraćena i koje nudi podjednake prilike svima, pa tako i deci rođenoj u znatno nepovoljnijim uslovima od većine ostalih.

     

    Tekst: Ivana Živković
    Fotografija: REUTERS / Laszlo Balogh

    Podeli ovaj članak: