Priče sa margine: Mirjana Vujmilović

Prijavi se na newsletter listu

Prijavljivanje na našu listu vam omogućava da primate redovna obaveštenja o našim aktivnostima, kao i drugim relevantnim LuL informacijama.


    Mirjana Vujmilović: Posmatram ljude na ulici i trudim se da ih oraspoložim

    Mirjana Vujmilović prodaje Liceulice kod Zemunske pijace, a pored autentičnog stila, prepoznaćete je i po glasnom, živahnom smehu. Pridružila nam se toliko davno da se i ne seća kad je tačno bilo. Magazin prodaje svakog prepodneva osim ponedeljkom, kada se odmara, i četvrtkom, kada radi kao čistačica u jednoj zgradi u Žarkovu. Za razliku od ljudi koji čekaju da ih drugi pokrenu, Mira kaže da ona samu sebe motiviše i pokreće. 

    Završila sam Srednju zanatsku školu za pomoćnog knjigovezca. Živim s mamom, tatom i sestrom. Svi me podržavaju. Imamo i psa koji voli da se mazi i igra s nama. Moje detinjstvo je bilo prelepo. Iz tog perioda imam jednu drugaricu s kojom se i dalje družim i pričamo o svemu. 

    Liceulice čini da budem nasmejano lice na ulici

    Pre dolaska u Liceulice radila sam u pekari, štampariji i kao čistačica u zgradama. Srećna sam kad prodajem u Zemunu. To je moj kraj i svi me već poznaju. Opustim se i radim. Samo se osmehnem i sve ide bez problema. Možda je to razlog što uspem da prodam i po deset časopisa za nekoliko sati. Rekla bih da Liceulice čini da ja budem „nasmejano lice na ulici“. Imam i stalne kupce. Oni uvek popričaju sa mnom. Smeta mi samo kada ljudi ostave novac, a ne žele da uzmu časopis. To onda više nije prodaja. Ko hoće kupi, a ako neko neće, nikoga ne teram. Ja tekstove čitam na sajtu, a kupcima uvek objasnim šta mogu naći u novom broju. Dok prodajem, slušam muziku koja se svaki dan čuje iz kafića preko puta. To uglavnom budu neke španske melodije. Mnogo je bolje nego rad u tišini. 

    priče sa margine lul

    Niko od drugih prodavaca ne radi u Zemunu, tako da se ne družim toliko sa ostalima, osim na događajima koje Liceulice organizuje. Mnogo volim devojke koje su tu zaposlene, jer se uvek lepo dogovorimo šta, gde i kako treba da se radi. Kad završim posao volim da sednem nakratko preko puta, u moj omiljeni kafić „Kodeks“ i popijem kafu. To je mesto gde me poznaju svi konobari i znaju da uvek poručujem nes-kafu. 

    Volim da slušam muziku svaki dan

    Ovde ima mnogo toga da se vidi, od Zemunskih kapija, Ušća, Gardoša, pozorišta, pa sve do koncerata koji će uskoro početi. Grupa Ramštajn će nastupati u maju, i jedva čekam. Na internetu pratim dešavanja čak i za druge gradove, iako nemam mogućnosti da tamo odem. Volim da slušam muziku svaki dan, i to YU grupu, Oktobar i EKV, ali ipak mi je najdraže kad je uživo. Kada bih mogla nekoga od poznatih muzičara da pozovem na kafu, to bi bio ceo bend Dubioza kolektiv. Imam društvo s kojim uvek idem na događaje. Za koncerte se posebno sređujem, šminkam i lakiram nokte, uvek u različitu boju. Omiljene su mi boje višnje i čokolade. Pripremam se za koncerte i tako što učim tekstova pesama koje skinem sa interneta, i onda ih čitam dok ne zapamtim. 

    mirjana vujmilović liceulice

    Dok sam na ulici, posmatram ljude koji prolaze i zapažam da su dosta napeti

    pa pokušavam da ih dirnem nekom pričom i podignem energiju da ne budu neraspoloženi. I ja umem da budem emotivna kada čujem neke loše vesti ili tužnu pesmu. Meni raspoloženje popravlja vreme provedeno pored vode. To me smiri i opusti. Ponesem slušalice i ne razmišljam ni o čemu. Preporučila bih taj lek za napetost svima. Volim prirodu, ali nemam vremena da idem često van grada. Nažalost, primećujem sve veće zagađenje. U Gospodskoj ulici, gde prodajem, ima mnogo smeća i niko na to ne obraća pažnju, ali se primeti svaki papirić kada stojiš tu nekoliko sati. Treba da čuvamo okolinu, to je kuća svih nas. Razmišljam o tome šta bi se novo moglo doneti u ovaj grad, ali prvo bih volela da se vrate stara železnička stanica i konjička škola. Ne putujem mnogo, pa ne mogu da vidim šta se menja u drugim gradovima. Kad odem u Sopot kod rođaka, vidim da se sve više gradi. 

    Često crtam prirodu ili centar grada

    Dolazila sam i na radionice crtanja koje smo imali u Liceulice prostorijama. Nekad odem u muzeje, jer tamo mogu da dobijem inspiraciju za svoje crteže. Volela bih nekada da izložim svoje radove. Pored toga, znam i da vezem, pa tako ulepšam svoju odeću. Ne volim da idem u kupovinu u velike tržne centre, mislim da se sve može pronaći u radnjama polovne garderobe. Ima vrlo lepih, a povoljnih stvari. 

    Za mene ne postoji „neću“, „ne mogu“ i „mrzi me“

    U slobodno vreme volim da čitam horoskop ili radim testove ličnosti. Posebnu pažnju posvećujem kuvanju. Istražujem i spremam recepte za jednostavna i brza jela, ali obavezno gledam da budu ekonomična. Samo treba imati motivaciju, za mene ne postoji „neću“, „ne mogu“ i „mrzi me“. Ponekad mi nisu jasni moji prijatelji koji kažu da im je dosadno, nemaju svoje inicijative i planove. Uvek im predložim da počnu da slikaju, fotografišu, pišu priče ili crtaju. Čuvam njihove tajne, a svoje krijem u duši i nikad ne delim. Kažem im da ne treba da se menjaju, samo da budu bolje volje i raspoloženja, i da se svi više družimo. Nadam se da ću napredovati u svemu što radim, a trudim se da bih u tome uspela.

    razgovarala: Kristina Rajić
    fotografija: Anja Mihić