Tekst i fotografija: Vanja Velisavljev
Naša novosadska prodavačica Mirjana Vasić je, pre dvadeset godina, izbegla sa Kosova i došla u Novi Sad. Nije joj bilo lako da se navikne na drugačije okruženje i način života, ali je, zahvaljujući Klubu „Kompas” i prodaji magazina Liceulice, ponovo stekla prijatelje i dobila podršku kakva joj je potrebna.
Mirjanu Vasić možete sresti kod najpopularnije lokacije za sastanke u Novom Sadu – kod katedrale. Kako kaže, svakodnevno radi smenu od devet do pet. Njeno mesto za prodaju je odmah pored suvenirnica, što je možda i dobro, jer se uz magnete Petrovaradinskog sata ili drugih vojvođanskih simbola, može ponuditi magazin koji prikazuje pravu sliku onih koji ovde žive.
Mirjana Vasić je rođena 1979. godine. U Novi Sad je, pre dvadeset godina, došla iz Lipljana na Kosovu, a kroz šalu kaže da se i dan-danas u njenom naglasku može čuti da nije odavde.
„Moje detinjtvo i mladost na Kosovu bili su prelepi. Ovde se još nisam snašla. Otkako sam napustila rodno mesto, psihički sam bolesnik. Tamo sam živela sa mamom, tatom, bratom i snajom. Najlepši trenuci odande vezani su mi za jednog momka kog sam upoznala sa osamnaest godina. On je stariji od mene devet godina. Baš smo se voleli. Četiri godine smo bili zajedno. Onda je počeo rat.
Prve tri godine u Novom Sadu živela sam sama, posle su došli ostali. Tata je ovde umro pre devet godina. Tad mi se ceo svet srušio.
Kad sam tek došla u Novi Sad, loše sam se osećala. Ljudi u Novom Sadu nisu gostoprimljivi kao na Kosovu. Ovde stojiš ispred vrata, pored komšije, pričate, a on te ne pozove unutra.
U Novom Sadu volim kafiće Špajz, Škripu, KC Lab. U KC Labu sam predstavljala novine i pričala šta je u njima. U Škripi mogu i da se prodaju stvari. Tamo često idem sa mojom najboljom drugaricom Snežom. I ona prodaje Magazin. Volim i Ledince, ledinačka brda i šumu. Tamo šuma, onamo šuma, ne vide se kuće! U centru mi je omiljeni Vladičanski dvor. Tako je lepe boje!
Sneža i ja se družimo i privatno i poslovno. Jedno vreme smo pokušavale da zajedno prodajemo, ali rad u paru ne ide dobro. Danas smo se dogovorile da malo duže prodajemo pa da idemo kući. Nije sve u parama.
Posle posla odemo nekad i na pljeskavice, ćevape ili kuvanu hranu. Omiljena pljeskavica nam je ona najjeftinija. Snalazimo se Sneža i ja…
Pored nje imam i drugaricu Ljiljanu. Ona prodaje suvenire pored mene. Volim i muziku, a zbog Ljiljane volim da pevam stih Sve bih dao za Ljiljanu. Tu pesmu obožavam.
Tu je i Luka, moj psiholog. Puno mi znači to što ga viđam svakog drugog utorka. Ne idem u Kompas, uvek žurim na autobus pa se nađem s njim na pola sata, ali on za to kratko vreme uspe da mi da prave savete. Htela sam da se ubijem u jednom trenutku u životu i on mi je tada mnogo pomogao. Možda nije tačno da je on najbolji psiholog i možda na svetu ima boljih, ali nema takvih kao što je Luka. Uz Liceulice sam upoznala prave prijatelje!
Prodaja mi nije jedini izvor prihoda. Imam i malu penziju. Brat je podiže. Ja živim sa mamom, bratom, snajom i bratancem, samo što smo mama i ja u jednom delu kuće, a oni u drugom. Nama prodaja i penzija puno znače. Išla sam u srednju školu za prehrambenog tehničara i pre rata sam na Kosovu pokušala da pronađem posao u struci, ali su ti planovi propali. Sad se već dve godine bavim prodajom Magazina. Može od ovoga da se zaradi. Ja ovde stojim i vičem, tako privučem pažnju i ljudi kupuju. Ne trudim se da ljudima objašnjavam kakav je ovo magazin. Mnogi ljudi već znaju, priđu i kupe ga. Imam stalne mušterije. Drugi koji ne žele ni da zastanu, neka samo prođu! Za sada mi dobro ide prodaja, evo samo juče i danas sam prodala dvadeset pet komada.
Imam i hobi. Jako volim da se šminkam. Moj psiholog Luka mi je rekao da se danas ipak ne našminkam. Volim napadnu šminku, možda ne ni toliko napadnu, nego tamnu. Poslednji put sam se našminkala juče. Stavila sam samo ajlajner, ali se on razmaže kada se stavi ujutro i stoji do uveče. Šminkam se jer šminka može sve da popravi.
Rekla sam da imam bratanca. On se zove Vanja i centar je mog sveta. Kad god ga vidim on viče Tetka, gde si?! I on me šminka! Voli da mi lakira nokte, i sad imam lak na noktima. Doteruje mi i kosu. Vanja mi baš znači, kao i moji prijatelji, Luka i Liceulice. U životu sam i padala i ustajala. Padaću još. I ustajaću još!
