Sebe iz mlađih dana u ovom broju se priseća poznati pisac, književni kritičar i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, Mihajlo Pantić.
Na jednom času si, Mihajlo, profesoru srpskog Kolundžiji rekao da ne voliš da čitaš lektiru. Sada, iz ove pameti, ne mogu da se setim mnogo ljudi koji su mislili i misle drukčije. Čitanje onoga što moramo da čitamo sasvim je različito od čitanja onoga što sami želimo. Ali, ponekad se naprosto nešto mora. Ne doživljavaj to kao prinudu nego kao lepu obavezu. Uostalom, ono što propustiš da pročitaš u školi – a već si maturant, i znam da se dvoumiš da li ćeš studirati prava ili književnost – kasnije ćeš teško nadoknaditi. I proći će godine dok ne usvojiš ili bi bolje bilo reći dok za sebe ne osvojiš mogućnost da hoćeš ono što moraš. Neke ćeš knjige, kada ih budeš ponovo čitao, razumeti sasvim drugačije nego što ih sada razumeš, a možda su ti i dosadne i nerazumljive. Neke će ostati takve zauvek, ali ćeš u nekima, kada ti se otvore, i kada budeš spreman da ih prihvatiš, istinski uživati i sigurno će ti se učiniti važnijim nego što ti se trenutno čine.
Ne volim da dajem savete, i više od toga, ne podnosim ih, čak ih ni samom sebi ne dajem, pa ti se unapred izvinjavam ukoliko neka rečenica zazvuči tako, bez namere, a iz iluzije da te bar delimično poznajem, onoliko koliko te se uopšte sećam. Drugi su rekli da je sećanje sklono izmišljanju i da svaka glista pojede svoj put.
Uglavnom, dopada mi se to što voliš da čitaš. I posebno, to što ponekad nešto i sam napišeš. Dobro, neka su to u ovom času samo tekstovi za muziku grupe u kojoj sviraš sa Goranom i Miloradom. Tako ćeš postepeno, verujem, doći do sopstvenog glasa, možda to neće biti poezija, ne znam šta će biti, ali, najvažnije je ne odustajati, nego neprestano istraživati. Jezik ima svoj unutrašnji ritam, uviđaš to svaki put kada slogove teksta pokušavaš da usaglasiš sa melodijom, reči otuda same naviru, dobro ti je ono: „Još uvek tražim priču o svetu, početak ne znam, ne znam ni kraj”. Sve mi govori da ćeš sa tim traženjem nastaviti, a da li ćeš nešto naći, to je pitanje na koje će odgovor dati vreme. Važno je prepustiti se, ne nečemu određenom, nego jednostavno – prepustiti se. Verovatno nikada nećeš postati ono što trenutno želiš, da se se baviš muzikom, da sviraš bas gitaru i da pišeš pesme u nekoj dobroj rok grupi, ali od maštanja niko nikada nije bio na gubitku, pa nećeš ni ti. Šta god da odlučiš, imaš pravo na grešku, to je tako prirodno, i gotovo neizbežno u tvojim godinama. Započneš jedno, pa uvidiš da to nije to, počneš drugo, sa istim ishodom, i onda ipak naiđeš na ono čemu se vredi posvetiti do kraja, i što će ispuniti tvoj život. Najvažnije je da imaš mogućnost izbora, i da ćeš odluku šta izabrati doneti sam. Eto, igrao si i košarku, sasvim dobro, osvojio si prvenstvo gimnazije, potom bio bek u juniorskom timu „Ušća”, i onda odlučio da nećeš dalje, ako nešto ne možeš da radiš do kraja, onda je bolje i da ne radiš. Mislio si tako, i ja se sa time potpuno saglašavam. Prednost se mora, izvini što opet ponavljam tu reči, jednostavno mora dati nečemu, ne može se biti sve, i to odjednom. Igraj košarku sa drugarima, onako, iz čistog zadovoljstva, to je zaista divno, ispunjavajuće, posle dobre igre svako se oseća rasterećeno, i nekako je iznutra očišćen. Važno je vikati kad nam se viče, važno je učestvovati u igri, važno je deliti sa drugim, i daviti se drugome, više nego dobijati. To što Nadi Đorđević nikada nećeš priznati da si u nju zaljubljen, ni to ne treba da te čini posebno uzemirenim, mada znam da te sada uznemirava, ali to će proći kao što i sve drugo prolazi, osim prave, istinske ljubavi. A prava ljubav, znaš, pada sa neba, neočekivano te presretne i zauvek uzme pod svoje. Tek kad odboluješ prva zaljubljivanja bićeš spreman za nju. Zaljubljivanje je prelep osećaj, vidiš li kako lebdiš dok hodaš, i stalno misliš o njoj, i čekaš onaj tren kada vam se pogledi sretnu, ali zaljubljenost nije ljubav, zaljubljenost je trenutno, a ne trajno stanje, ljubav je trajno stanje.
Dopada mi se i to što voliš ribolov, to je divna pasija. Isušili su močvaru preko pruge iza Bloka 21 na kojoj si kao dečak počeo da pecaš, sada tu niču nove zgrade. Novi Beograd se neustavljivo širi i širiće se tokom svih tvojih narednih godina, ali imaš veliku sreću što ti Dunav nije daleko, tu ćeš se brzo snaći. Nad vodom i u prirodi čovek je najbliži sebi, brzo ćeš to uvideti. Kao što već sada znaš da se u ribolov ne ide samo zato da bi se ulovila riba, ionako ih gotovo sve puštaš kada ih skineš sa udice, već da bi uživao u tišini i u čistom zadovoljstvu iščekivanja. Važno je da čovek što pre otkrije svoju strast i da je potom neguje, bez ikakvog interesa, ona mu uza sve drugo što radi pomaže da bude ono što jeste. U strasti naklonost dobije svoj pun oblik i smisao. I kada već rekoh smisao moram da ti kažem (opet to: moram) da niko ne osmišljava čovekov život do on sam. Ne može, naravno, to činiti bez učešća i uticaja drugih ljudi, ali način osmišljavanja pripada samo njemu, opet je to pitanje izbora. Onako kao što i ti činiš. Knjige, bas gitara, ribolov, to su sve sjajni izbori. Uskoro te, međutim, čeka odgovor na pitanje šta dalje. Razmisli, pa odluči. I kada odlučiš, znaj da ta odluka nije konačna, da uvek imaš pravo na promenu, na novi početak. Možda će ti se otvoriti iz prvog pokušaja, možda iz petog, ali najvažnije je da se otvori. A otvoriće ti se, sigurno, važno je samo ići, prepustiti se i ne obazirati, slediti srce, ono će ti već pokazati pravac.
I, da, nemoj nimalo biti razočaran što te nisu izabrali za učešće na sletu za Dan mladosti na Stadionu JNA. Visok si i naočit, ali te đavolske naočari sa velikom dioptrijom su te isključile iz izbora. Ne uklapaš se, kvariš opšti utisak usklađenosti i jednoobraznosti, što je, u stvari, za tebe više nego dobro. Znam da ćeš propustiti priliku da na vežbalištu upoznaš najlepše devojke iz cele zemlje, iz Maribora, Rijeke, Tuzle, Nikšića, Leskovca, Mitrovice, Prilepa i otkud sve ne, te tvoje vitke vršnjakinje sa maglom u očima, ali i za to će biti i prilike i vremena. Prava ljubav, kažem ti, dolazi kad se njoj hoće.
Samo u njoj se nikada ništa ne mora.
—
Ovaj tekst je objavljen u magazinu broj 081, koji možete kupiti u našoj online prodavnici – klikom OVDE.
