Meti Kamberi – bol pretočena u reči – Liceulice

Meti Kamberi – bol pretočena u reči

Pred kraj knjige „Grad bola”, Amiraga, glavni junak, sad već odrastao, nailazi na Metija – malog, pokislog Roma koji prosi na ulici. U tom momentu gleda sebe nekih deset godina ranije. I pruža mu ruku. Ta ruka je knjiga „Grad bola” Metija Kamberija, koju je nedavno objavila izdavačka kuća Nova poetika. Ta knjiga je ruka svim malim Romima, ali ne samo njima, već svim obespravljenima i svoj deci.

Meti je, kako kaže, svoj bol pretočio u ovu knjigu. „Nema tog jezika na kojem može da se opiše sistem, sam taj život Roma i život dece. Ja sam se potrudio da to svojom pričom pokažem. Naravno, okolina jako utiče na život, ali gde god da si ti, imaš svoj treći svet u glavi, i misliš da ćeš uspeti, misliš da ćeš svoj gnev i bol pretočiti u reči, ali nikako ne smeš da budeš besan.”

Ovako govori dečko koji još nema punih dvadeset godina, dečko koji je do pre sedam-osam godina bio nepismen i čija je sudbina bila neizvesna. O svemu tome on piše u knjizi za koju kaže da je s njom „skinuo parče kože sa sebe i dao je čitaocima”. „Sama želja za pisanjem se rodila u nekom momentu kada sam boravio kao štićenik u domu „Duško Radović”. I moram da kažem da ja nisam istraživao i tražio teme za pisanje već sam to živeo devetnaest godina tako da mi je drago da sam bol pretočio u reči”, kaže nam Meti.

Ističe da su knjige promenile njegov odnos prema svetu, a na pitanje koja je bila „ta”, prva knjiga koja je izvršila uticaj na njega, Meti odgovara: „Prva knjiga koju sam pročitao je bila knjiga Antoana de Sent Egziperija „Mali Princ”. Ona je čačnula nešto u meni, i tu sam otkrio svoj talenat. Mislim da se talenat rađa, a da se znanje kroz odrastanje stiče, i da talenat koji čovek ima ne sme da miruje. I’, naravno, talenat bez ambicije ne ide. Ali mislim da su knjige meni oplemenile dušu, ali opet i mnoge druge situacije. Ljudi pre svega.”

Meti je, možemo to reći, imao i sreće, koliko god nesreće trpeo u svom detinjstvu. Ali sreća ne bi sama došla. „Zapravo, umetnost je promenila svet, pa zar nije?! Knjiga menja svet, knjige menjaju svest ljudima, knjige pokreću sve drugo. Ali to ne zavisi sve od mene. Potrebno je i puno sreće, realno.”

Sreću je sam izazvao, i kao takav iskače i iz stereotipa o Romima, što nimalo nije bilo lako. „Mislim da će se većina Roma poistovetiti sa junakom iz knjige. Ali, opet, hajde da o tome malo govorimo. Romi baš i ne čitaju knjige. Zbog čega? Zato što obrazovanje nastrada kada je život u pitanju. Najosnovnije čovekove potrebe su da on bude sit i da ima neka osnovna sredstva za život, a većina Roma živi na rubu siromaštva, sa čime treba da se pozabavi država jer to su isto ljudi kao i svi ostali. Većina Roma i ne kupuje knjige jer im je obrazovanje na poslednjem mestu.”

fotografija: Dejan Kožul

O Metijevoj knjizi razgovarali smo i sa Zoranom Tairovićem, multimedijalnim umetnikom iz Novog Sada/Malog Iđoša. „Ovo prevazilazi romski koncept. Mislim da je ovo klasni koncept”, kaže Zoran. Tog klasnog ne bi bi bilo, ili bi ga bilo znatno manje, da nije prvo bilo rasnog, složili smo se. I Zoran je delom romskog porekla i svestan je tog problema: „Kod Metija imate jednu vrlo interesantnu izmeštenu situaciju jer on, dok govori o Romima, u stvari, podsvesno govori o poniženim i uvređenim ljudima, odnosno, govori o ekonomskom statusu. Romi su predominantno siromašan narod. Među njima je 92% gladnih ljudi, što znači da romska kultura jeste vezana za prostor gladi i bede.”

U trenutku dok ovo pišemo Meti je još uvek tinejdžer, a dvadeset godina će napuniti 29. novembra 2020. godine, dakle, na dan koji je u jednoj bivšoj državi bio simbol bratstva i jedinstva. Tog praznika više nema, ali tu je Meti. Ono što on radi danas simbolizuje upravo bratstvo i jedinstvo. Iz tog ugla, Meti i sagledava svet oko sebe. „Mi smo državljani ovog sveta, i koliko je ovo vaša država toliko je i moja, koliko je vaš svet toliko je i moj. Mi smo stvoreni da živimo u ovom svetu i svet je svačiji podjednako. Mislim da je to suština – da smo mi, zapravo, državljani ovog sveta. Meni je Bog uzeo roditelje, ali mi je dao ceo svet na dlanu.”

A taj „ceo svet” Meti sagledava iz pozicije usamljenog mladića. „Čovek koji se osami, on može da posmatra ljude i da ih bolje upozna. I pre svega, mislim da će čovek bolje sebe upoznati. Takođe mislim da čovek može biti slobodan i u četiri zida ako je otvorenog uma, i da će iz svoje patnje i boli napraviti veliku stvar, i da će mnoge slabe ohrabriti svojom pričom. Tako da je meni to i cilj: da svojom pričom ohrabrim druge i da mnoge slabe učinim jakima.”

Meti svojom pričom osvaja i otvara svet, ali na tome ne želi da stane. Knjigu prodaje preko svog sajta www.metikamberi.com, a prihod od prodaje čuva za dalje školovanje.

Radio-emisiju K.U.P.E.K. sa Metijem Kamberijem poslušajte na stranici https://www.mixcloud.com/dejankozul/.

Tekst: Dejan Kožul

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *