Iako se u svetu 15. maj obeležava kao Međunarodni dan akcije za klimu, ova borba ne može se svesti samo na jedan dan jer je postala nužnost i stalna obaveza svih stanovnika naše planete. Termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama u klimi koje se događaju od početka 20. veka. Promene koje su registrovane prethodnih, kao i one koje se predviđaju za narednih osamdeset godina, nastale su kao rezultat čovekovih aktivnosti a ne kao posledica prirodnih promena u atmosferi. U tekstu koji donosimo u saradnji sa našim partnerima iz Centra za promociju nauke, pročitajte više i o samim klimatskim promenama, ali i o tome kako se i sami možemo uključiti u borbu protiv njih.
Mnogi su se obradovali porastu temperature koju osećamo u Beogradu i tokom zime. Ove godine sneg uopšte nije ni pao. Međutim, nužno je da razmislimo kakav to ima uticaj na biljni i životinjski svet oko nas, koji su uzroci ovako toplog vremena i šta to znači za nas i našu budućnost. Ova problematika zahteva i novu vrstu učenja i obrazovanja jer ne možemo očekivati da građani samoinicijativno budu zainteresovani za stvari kojih nisu svesni.
Početkom marta, u Naučnom klubu Centra za promociju nauke, organizovan je skup na kom su predstavnici medija imali prilike da razgovaraju sa stručnjacima iz različitih oblasti koji se bave klimatskim promenama. Na skupu održanom u okviru projekta TeRRIFICA govorili su profesor dr Vladimir Đurđević sa Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu, profesor dr Aleksandar Jovović sa Odseka za procesnu tehniku i zaštitu životne sredine sa Mašinskog fakulteta u Beogradu i dr Ivan Simić, docent na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu na Departmanu za urbanizam i prostorno planiranje.
Kako je naglasio dr Đurđević, u Srbiji se broj toplotnih talasa udvostručio, oni duplo duže traju, intenzivnije su i češće suše i oluje, povećan je rizik od šumskih poplava i šumskih požara, došlo je do velikih promena u životnim ciklusima biljaka i životinja stoga je nužno poštovanje Pariskog sporazuma i okretanje obnovljivim izvorima energije. To pitanje naše budućnosti na lokalnom i globalnom nivou.
Dr Simić je predstavio maketu prve elektrane u Srbiji „Snaga i svetlost“ u Marini Dorćol, koja je napravljena povodom Noći istraživača kao primer mogućnosti da se stare tehnologije pretvore u obnovljivi izvor energije. Zgrada nekadašnje elektrane sada je spomenik kulture pod zaštitom i čeka na svoju obnovu.
Govoreći o alternativi za energetiku zasnovanoj na uglju, dr Jovović je naglasio: „Proračuni, zasnovani na ekonomskim i drugim pretpostavkama razvoja Srbije u narednih trideset godina pokazuju da je najskuplji scenario onaj u kome ćemo nastaviti kao i dosad, tj. ne radeći ništa u pogledu smanjenja emisija GHG (greenhouse gas, gasovi sa efektom staklene bašte). Kao alternativa uglju i nafti, i kod nas kao i u svetu, nameće se prirodni gas kao prelazna varijanta do pune primene obnovljivih izvora energije i, naravno, veće primene energetske efikasnosti. Energetska efikasnost, a ne štednja energije, prepoznata je kao jedan od energetskih izvora u strategiji energetike u našoj zemlji.”
Jedna od najvažnijih tema kada je reč o očuvanju životne sredine jeste kvalitet vazduha. Dr Jovović se osvrnuo i na sledeće: „Kvalitet vazduha (tj. koncentracija pojedinih zagađujućih komponenata u vazduhu) isti je manje-više u dugom nizu godina, i ta slika je veoma loša. Zašto onda sada primećujemo ovo zagađenje češće nego ranije? Zato što su klimatske promene dovele do promene meteorološke slike u našim krajevima na duži rok tako da, ono što se dešavalo nekoliko puta godišnje u ranu ili kasnu zimu, sada počinje da biva sve češće. Drugim rečima, češće su pojave inverzije kada se zagađujuće komponente sakupljaju u nižim vazdušnim slojevima i time brzo ugrožavaju zdravlje ljudi. Naravno, potrebno je utvrditi i šta su izvori zagađenja. Kako je bilo mnogo toplih dana u jednom periodu, bez rada daljinskog grejanja i loženja u individualnim domaćinstvima, onda je kao glavni uzrok, uz veliku termoenergetiku, ukazano na saobraćaj, industrijska postrojenja. Međutim, sada, kada je, kao posledica vanrednog stanja usled pandemije virusa, privatni saobraćaj prepolovljen a javni prevoz ne radi, kao glavni krivci označavaju se individualna ložišta, industrija. Deo zagađenja svakako dolazi i od drugih zemalja i prirodnih pojava. Za koncentraciju čestica u atmosferi odavno je i kod nas poznato da su dominantni izvor domaćinstva (sagorevanje biomase) i prerađivačka industrija. Ono što se nikako ne sme zaboraviti a po šteti se može meriti sa terorizmom ili zločinom protiv čovečnosti jeste sagorevanje otpada na smetlištima i tzv. deponijama. Emisije koje tada nastaju spadaju u red najtoksičnijih, pri čemu su i kancerogene i mutagene.“
Paralelno sa značajem državne strategije, naučna edukacija na svim nivoima je veoma važna jer akcija svakog pojedinca ima značaja. Shodno tome, treba da se potrudimo da menjamo svoje stavove a ne klimu per se. Prvi korak ka tom cilju je da osvestimo ljude da su klimatske promene stvarnost, da su tu oko nas i da već utiču na naše živote i na život naše planete. Sledeći obrazovni korak treba posvetiti tome šta svako od nas može da učini kako bi smanjio karbonski otisak, ali i kako da se bolje adaptiramo na postojeće klimatske promene.
MAPIRANJE KLIMATSKIH PROMENA U BEOGRADU: Uključi se i ti!
Građani Beograda će tokom leta biti u prilici da učestvuju u mapiranju izazova nastalih usled klimatskih promena, i to u kontekstu našeg životnog okruženja. Svi građani će biti u prilici da na interaktivnoj mapi (dostupnoj na sajtu http://belgrade.terrifica.eu/), uz prethodno kreiranje naloga, označe određenu lokaciju i objasne zašto su odlučili da na to mesto ukažu kao na dobro ili loše. Ova akcija osmišljena je u okviru međunarodnog projekta TeRRIFICA, finansiranog u okviru Horizont 2020. programa, u kome je Centar za promociju nauke jedan od partnera.
Brojna iskustva i mišljenja građana, tamo gde klimatske promene u lokalnoj sredini postaju opipljive, doprineće, na ovaj način, objedinjavanju podataka, istraživanja i aktivnosti kako bi se pripremio opšti presek stanja uslovljenog klimatskim promenama. Inovativni pristup klimatskoj akciji i prilagođavanju na klimatske promene udružiće najširi krug građana – istraživače, predstavnike industrije, lokalne aktiviste, donosioce odluka i angažovane pojedince iz nevladinog sektora – da pronađe moguća lokalna rešenja.
Priredio: tim Centra za promociju nauke
Ilustracije: Đorđe Balmazović (Škart)
