Živimo u svetu u kome su strahovi na veoma visokom, a odgovornost za javno izgovorenu reč na veoma niskom nivou.
U 123. broju bavimo se različitim perspektivama – od poplave teorija zavera do uticaja veštačke inteligencije na našu svakodnevicu, sa namerom da vratimo nauku u fokus i podsetimo da je prvo potrebno da razumemo svet oko sebe, kako bismo ga učinili boljim.
- U ovom broju predstavljamo Matiju Čemerikića, koji prodaje magazine na Voždovcu u saradnji sa Udruženjem za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju Voždovac. Priču o Mati je ispričala njegova mama Hilda Žužić.
- Iris Žeželj i Marija Petrović, socijalne psihološkinje sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, objašnjavaju zašto su ljudi toliko skloni iracionalnim uverenjima i alternativnim zdravstvenim praksama.
- Pozadinski ekološki transfer povezan sa upotrebom veštačke inteligencije raspliću Vladimir Đurđević s Fizičkog fakulteta u Beogradu i Aleksandar Selakov s Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
- Potraga za jednim skrivenim uzrokom malignih oboljenja način je da se težak problem pojednostavi i njegov uzrok postavi u prošlost koja se više ne može promeniti. Zašto je lakše verovati u teorije zavere nego u naučna saznanja o štetnosti zagađenog vazduha ili nezdravih životnih navika saznajemo u razgovoru sa epidemiologom Zoranom Radovanovićem i docentkinjom na Filozofskom fakultetu u Beogradu Kajom Damnjanović.
- Samostalnost predstavlja prirodnu potrebu svakog od nas, i u tome se ni osobe sa razvojnim poteškoćama ne razlikuju. Prednosti stanovanja uz podršku naspram života u institucijama, predočavaju Snežana Lazarević iz Inicijative za prava osoba s mentalnim invaliditetom (MDRI), Marina Kurilj iz udruženja „Na pola puta“ u Pančevu, i Jelena Petković iz organizacije „Dan” iz Niša.
- Centar Beograda je dobio niz novih barijera koje otežavaju kretanje pešaka. Da li je reč samo o zastarelim urbanističkim modelima koji favorizuju automobilski saobraćaj, ili postavljanje prepreka pešacima može imati i druge razloge – analizirao je Predrag Momčilović.
- Šta nam je (sve) Generalštab bio, šta je danas i šta nam govori o tome kako kao društvo razumemo svoje kulturno nasleđe, ali i ko odlučuje šta je vredno čuvanja, objašnjavaju arhitektica Sara Dević, kulturna antropološkinja Lana Varat i viša naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Sanja Iguman Glušac.
- Kako pozorište može da posluži kao mikrofon za razna „nevidljiva“ iskustva, razgovarali smo sa autorskim timom predstave „Poša“ – glumicom Evom Voštinić, rediteljkom Marijom Mladenović, dramaturškinjom Aleksandrom Jovanović, piscem Mladenom Milinovim i izvršnom producentkinjom Nikolijom Zdravković.
- U rubrici „Enciklopedija hrabrih“ podsećamo na Anicu Savić Rebac, pesnikinju, prevoditeljku i filozofkinju, profesorku na Filozofskom fakultetu u Beogradu i članicu Antifašističkog veća žena Jugoslavije.
- Fenomen jugoslovenske košarke tema je rubrike „Jugoslavija za početnike“.
- Naslovnica: Ana Momčilović
Ako ceniš priče koje donosimo i veruješ u nezavisno, angažovano novinarstvo, tvoja podrška nam je važna. Liceulice omogućava direktnu zaradu, socijalno uključivanje i siguran oslonac za prodavce magazina. Da bismo opstali i nastavili da menjamo društvo, potrebna nam je stabilnost. Izaberi pretplatu ili nas podrži donacijom — tvoj doprinos čuva važne teme i izvor prihoda za najugroženije sugrađane.
