Jedan od osnovnih paradoksa našeg vremena mogao bi se svesti na sledeće: ako živimo u svetu u kojem se svakog dana dešavaju nove naučne i tehnološke revolucije, zašto je to i dalje svet u kojem dominiraju konzervativni politički narativi, zadojeni mržnjom, militantnošću i nejednakostima? Zašto sva ta naučna (i druga) znanja ne iskoristimo da promenimo i našu društvenu stvarnost? O tome, kao i o mnogim drugima aspektima epohe u kojoj genocidi i apsolutno siromaštvo idu ruku pod ruku s razvojem veštačke inteligencije, Internetom i franšiznim kafeterijama, čitajte u našem novom broju.
- „Nedostaci neoliberalnog kapitalizma su očiti, ali svi mi koji se samoshvatamo kao ljevičari i zagovornici progresivnih politika moramo nešto priznati sebi – naivno smo se nadali da će zbog svih tih očitih nedostataka skoro nužno doći do socijalne, da ne kažem i neke nove socijalističke revolucije. I to sve samo zato što smo izašli na ulice i izvikivali parole. Mi treba da se pogledamo u ogledalo i upitamo gdje smo to pogriješili kad, na globalnom nivou, danas revoluciju protiv tog sistema vode neofašističke snage”, kaže pisac i politički filozof Igor Štiks u razgovoru sa Bojanom Marjanovićem.
- Pre samo dve godine, generativna AI tehnologija bila je tek u povoju, nevešta i sklona halucinacijama. Veštačka inteligencija je u međuvremenu sazrela i pokrenula neka nova pitanja. Dunja Karanović pozabavila se pitanjima vezanim za uticaj AI na jaz između najbolje i najgore plaćenih poslova na tržištu, odnosno tendenciju da preuzme „bullshit jobs“, odnosno poslove koji su mnogim ljudima omogućavali socijalnu mobilnost.
- Sve više ljudi koristi ChatGPT u svakodnevnom životu. Od četbota ne tražimo samo konkretne informacije, već i pričamo s njim (s njom?), poveravamo se i tražimo odgovore na teška pitanja koje nam je nekad lakše da postavimo veštačkoj inteligenciji nego prijateljima, partnerima ili kolegama. O masovnoj pomami za ChatGPT-em Anja Anđušić je razgovarala s psihološkinjom Anom Mirković, komunikologom i futurologom Ljubišom Bojićem i – samim ChatGPT-jem.
- Potaknut serijom “Adolescence” i sopstvenim roditeljskim iskustvom, Stefan Slavković piše o odrastanju današnje dece u digitalnoj džungli.
- Nemanja Miljković je prodavac magazina Liceulice i član Udruženja „Živimo zajedno“. Nemanja se bavi reciklažom sa svojim prijateljima i kolegama u udruženju. Najviše voli da kuva za njih, a voleo bi da jednog dana dobije priliku da pokaže svoje umeće i drugima. S Nemanjom je razgovarala Anja Mihić.
- Jednu od poslednjih epizoda emisije Liceulice FM, koju odskoro možete pratiti i u formi video podkasta, posvetili smo štrajku zaposlenih u sistemu socijalne zaštite. O razlozima za stupanje u štrajk i dugogodišnjem urušavanju sistema socijalne zaštite razgovarali smo s Jelicom Marić Dević, socijalnom radnicom u Centru za porodični smeštaj i usvojenje u Novom Sadu, i Jelenom Mirković, psihološkinjom u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu i glavnom poverenicom Sindikata „Nezavisnost“. Razgovor su vodile Nikoleta Kosovac i Nevena Tomović.
- „Bitna pretpostavka normalnog života na ovim našim prostorima je stvaranje svesti o tome da se nacionalno dostojanstvo ne štiti, već, naprotiv, ugrožava strahom od drugih i zatvaranjem prema njima“, poručuje mlađem sebi advokat, jedan od osnivača CESID-a i prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije Rodoljub Šabić.
- „Javna biblioteka je najdemokratskija stvar na svetu“, napisala je na jednom mestu književnica Doris Lesing. Zato što i mi verujemo u demokratsku moć ovih mesta na kojima kao zajednica delimo knjige, pokrećemo novi serijal „Iz biblioteke“, u kojem ćemo vam preporučivati naslove koje bi mogli da potražite u svojoj lokalnoj biblioteci. U prvom tekstu u serijalu, Bojan Marjanović piše o čuvenom romanu “Veliki meštar sviju hulja” Miroslava Krleže.
- Između 1915. i 1925. godine, u Čikagu su izlazile najstarije poznate ulične novine na svetu, Hobo News. Novine su pisali i prodavali ljudi bez stalnog boravišta, koji su zadržavali za sebe deo zarade, što je postala standardna praksa današnjih uličnih novina. Tekst prenosimo sa Međunarodne mreže uličnih novina (INSP).
- Rubriku „Enciklopedija hrabrih“ posvećujemo Biljani Kovačević-Vučo (1952–2010) advokatkinji i osnivačici brojnih nevladinih organizacija koje su se bavile zaštitom ljudskih prava, uključujući Savet za ljudska prava, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, sindikat „Nezavisnost“ i Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM.
- Naslovna strana: Zoran Svilar
