Od klasičnih bajki do filmova i stripova o superherojima, ljudi ne prestaju da pričaju priče o izmišljenim svetovima. One se često doživljavaju kao priče za decu ili priče koje služe pukoj zabavi i eskapizmu. Ipak, da li je to zaista tako? U ovom broju nas je zanimalo kako narativi o izmišljenim svetovima mogu biti od pomoći u razumevanju političkog, društvenog i kulturnog života. Tekstove prate ilustracije Boba Živkovića iz njegovog ogromnog opusa posvećenog fantastici i hororu.
- Ilustrator Dobrosav Bob Živković, komunikološkinja i teoretičarka stripa Nađa Pavlica i književna kritičarka Maja Abadžija razgovaraju sa Dunjom Karanović o značaju fantastike i mogućnosti koje ovaj žanr nudi.
- Sa izdavačem, teoretičarem i kolumnistom Dejanom Ilićem („Škola za ’petparačke priče’“ i „Fantastična škola“) razgovarali smo o tome kako popularna kultura i fantastika mogu da se koriste u obrazovanju, ali i zašto je važno podržati nastavnike koji se bore za dostojanstvenije uslove rada u školama. Razgovor je vodio Bojan Marjanović.
- Šta je to što najrazličitije ljude privlači hororu? Zbog čega volimo da se plašimo u (relativnoj) sigurnosti svoje sobe, i koje su to priče koje služe kao okidač za najdublje ljudske strahove i strepnje, pitanja su kojima se bavio Stefan Slavković.
- Kako društvene igre uloga pružaju mogućnost igračima da u udobnosti sveta mašte bolje upoznaju sebe, razviju socijalne veštine i izgrade zajednicu podrške Anja Anđušić istražila je kroz razgovor sa psihološkinjom Anom Klobučar i vizuelnom umetnicom Andrijanom Vešović – Zombijanom.
- Reportažu o prijateljstvu našeg prodavca Milutina Savića i slikara Nikole Kosića, kod koga Milutin već godinama besplatno pohađa školu slikanja, zabeležila je Anja Mihić.
- Povodom Svetskog dana borbe protiv beskućništva, koji se obeležava 10. oktobra, prenosimo razgovor sa Beti Bog iz centra „Kontakti za beskućnike“ iz Ilinoisa, koji pruža podršku osobama u situaciji beskućništva od 1984. godine.
- O dva svoja grada – Sarajevu i Beogradu, odrastanju u zemlji bez osnovne demokratije, ali s bazičnom ljudskošću, društvenim porazima i pojedinačnim pobedama, u Pismu mlađem sebi piše pozorišni reditelj i kolumnista Gorčin Stojanović.
- Rubrika “Enciklopedija hrabrih” donosi portret Predraga Matvejevića, istaknutog jugoslovenskog pisca, esejiste i prevodioca, najpoznatijeg po knjizi „Mediteranski brevijar“, prevedenoj na preko dvadeset jezika. Matvejević, koji je bio i doživotni potpredsednik Međunarodnog PEN kluba u Londonu, često je javno govorio protiv nacionalizma, zalažući se za poštovanje ljudskih prava i sloboda.
- Naslovna strana: Boban Savić
