Liceulice 104: Gde idemo kada putujemo?

Prijavi se na newsletter listu

Prijavljivanje na našu listu vam omogućava da primate redovna obaveštenja o našim aktivnostima, kao i drugim relevantnim LuL informacijama.


    Liceulice 104: Gde idemo kada putujemo?

    Reč „putovanje“ sa sobom nosi mnogo različitih, pa i suprotstavljenih značenja. S jedne strane tu je masovni turizam i njegov uticaj na izgled i funkcionalnost gradova, s druge strane putovanje i dalje funkcioniše kao gotovo metafizički pojam koji upućuje na spoznaju novog i razumevanje drugačijeg. U letnjem dvobroju pokušali da ukažemo na kompleksnost iza naizgled tako svakodnevne pojave kao što je „putovanje“.

    • Darko Čkonjević je jedan od prodavaca sa najdužim stažom, i ujedno jedan od najuspešnijih prodavaca našeg magazina, zbog čega smo proveli jedan dan sa njim i pratili ga na njegovoj svakodnevnoj ruti.
    • Da li danas bolje razumemo svet u kome živimo jer gotovo svuda možemo putovati, ili je svejedno gde se putuje ako tamo idemo da bismo ispunili unapred postavljena očekivanja razgovarali smo sa antropologom Aleksandrom Obradovićem i turizmologom i kultu­rologom Nebojšom Đorđevićem.
    • Kustoskinja Muzeja Jugo­slavije Ana Panić i istoričar Igor Duda podsećaju nas da je plaćeni godišnji odmor u Jugoslaviji uveden 1946. godine, kao i da su demokratizacija putovanja i razvoj turizma nekad bili centralno pitanje javnih politika i projekat od nacionalnog značaja.
    • Da li putujući zaista nastojimo da upoznamo određene kulture, ili radoznalost prestaje s prestankom udobnosti? Da li je moguće odmarati se na moru koje nedaleko odatle izbacuje tela izbeglica? Ovim pitanjima bavi se dobitnica Nobelove nagrade Olga Tokarčuk u knjizi „Blagi pripovedač“, iz koje prenosimo jedan deo.
    • U okviru rubrike „Podkasti za čitanje“ predstavljamo emisiju „Antropošestvije“ na Radio Aparatu, posvećenu iskustvima putovanja van zone komfora, koju uređuju i vode novinarka Žarka Radoja i antropolog Aleksandar Obradović.
    • Marko Pogačar nije samo jedan od ključnih pesnika svoje generacije, već i svojevrsni književni nomad. O delu njegovog opusa posvećenom nekonvencionalnim putopisima razgovarao je sa Bojanom Marjanovićem.
    • U foto-arhivi Brajana Rašića nalazi se gotovo pola veka pop kulture. Rašić je bio zvanični fotograf Stonsa, Dejvida Bouvija, Dejvida Gilmora i Ejmi Vajnhaus, a za naš magazin ispričao je kako su nastale neke od njegovih čuvenih fotografija.
    • U Pismu mlađoj sebi, nagrađivana kompozitorka i književnica Ivana Stefanović se priseća odrastanja u porodici muzičara, putovanja nekad i sad, kao i doživljaja večnog kretanja unapred i prihvatanja promena.
    • Pročitajte i o lokalnoj inicijativi „Dobro Drvo“, koja je povezala stanare naselja Stara Detelinara u Novom Sadu nizom ekoloških i kulturnih aktivnosti, uključujući i izradu dva murala vizuelnih umetnika Uroša Štrboje i Aleksandre Petković-TKV.
    • Primabalerina, teoretičarka umetnosti, koreografkinja i mirovna aktivistkinja Jelena Šantić neizmerno je zadužila koliko kulturnu toliko i aktivističku i antiratnu scenu Jugoslavije i Srbije, zbog čega joj je posvećena rubrika “Enciklopedija hrabrih”.
    • Velika jugoslovenska glumica Mira Furlan je ranih devedesetih zbog antinacionalističkog angažmana bila podjednako nepoželjna i u Hrvatskoj i u Srbiji, zbog čega je sa suprugom, režiserom Goranom Gajićem, napustila zemlju. O tom odlasku je pisala u autobiogafskoj knjizi „Voli me više od svega na svijetu“(Booka, 2022), iz koje prenosimo odlomak.
    • Naslovnica: Jelena Milićević

    Liceulice 104