Na obali Dunava, nedaleko od Požarevca, nalazi se Kostolac, gradić u kome se rudari preko sto pedeset godina. Dve termoelektrane iz ovog kraja proizvode gotovo petinu struje u Srbiji, a Elektroprivreda Srbije zapošljava većinu meštana. Ugalj je ovde hleb na stolu, identitet i nasleđe, ali i zagađen vazduh i voda. Kako se Srbija obavezala na prelazak na obnovljive izvore energije, to u budućnosti neće biti tako. U Kostolcu se u prethodnih godinu dana otvorio prvi vetropark u zemlji i prva veća solarna elektrana, ali i novi blok termoelektrane. Planirano je i širenje kopova koji će ga snabdevati, zbog čega selu Dubravica preti iseljenje. Razgovarali smo s Kostolčanima o tranziciji koja dolazi. Ovo je njihova priča.
U sredini gde skoro svaka porodica zavisi od EPS-a, na kritiku se ne gleda blagonaklono. Retko ko se odvaži da javno govori, i za to često snosi posledice. Kako je izvestio Insajder, početkom godine je EPS usvojio izmene Odluke o radnoj disciplini, koje sada zabranjuju, između ostalog, iznošenje komentara ili objava na ličnim profilima koji bi mogli da nanesu štetu poslovnom ugledu EPS-a. Nakon ovoga usledilo je nekoliko otkaza. Radnici i radnice koji su otkaze dobili tvrde da nove odredbe ugrožavaju prava zaposlenih, a razlog otkaza vide u podršci koju su javno uputili studentskim protestima. Naši sagovornici, Marko i Marija, želeli su da ostanu anonimni. Imena su izmišljena, sve ostalo je stvarno.
Vetar nosi prašinu s pepelišta i pokreće novi vetropark
Sagorevanjem uglja nastaje pepeo koji se odlaže na pepelištu od preko dvesta hektara, tik do reke. Čim dune košava, pepeo se razvejava i prekriva ulice, prozore, fasade i drveće, a meštani su osuđeni da ga udišu. Od uglja se ovde živi, ali se teško diše. Marija iz Starog Kostolca kaže da je ovo neretka pojava bez obzira na godišnje doba.
„Letos smo slavili stogodišnjicu crkve u selu. Ona je na uzvišenju s kog se pruža pogled na Dunav i Banat. Između tog brda i Dunava je pepelište. Pripreme za proslavu su trajale gotovo nedelju dana. Imali smo dosta gostiju, a i tih dana nismo uopšte mogli da priđemo tom delu porte crkve da sređujemo, postavljamo šatore, ozvučenje, koliko je bilo pepela”, priča Marija.
Dodaje i da se meštani već deset godina bune zbog zagađenja i traže da se problem sanira, ali je tek sada došao na dnevni red. EPS je ovog leta otpočeo prekrivanje dela pepelišta zemljom i najavio kompletno zatvaranje. Na mestu ovog pepelišta, koje je tu još od sedamdesetih godina, planirano je postavljanje solarne elektrane.
Kostolčani se oko zagađenja s vremena na vreme bune, ali se pobunjeni glasovi brzo utišaju.
„Svaki put kad dođe do okupljanja ovim povodom, nađe se bar neko ko u zamenu za uslugu dobije zadatak od direktora da umiri ljude. Onda njemu recimo priključe neku stambenu zgradu na grejanje ili mu zaposle dete, ženu, a mi ostali dobijemo pozive na disciplinske razgovore, i to se sve stiša”, navodi Marija.
Prema podacima Bankwatcha, situacija sa zagađenjem uzrokovanim obradom uglja je alarmantna u celom regionu. Kostolačke elektrane našle su se među rekorderima.
Termoelektrana Kostolac A emitovala je u 2024. godini 13,2 puta više sumpor-dioksida nego što je dozvoljeno. Na lestvici najvećih SO2 zagađivača ispred Kostolca je samo Ugljevik u Bosni i Hercegovini, gde je ispušteno četrnaest puta više SO2 od dozvoljenog. Termoelektrana Kostolac B konačno je u januaru 2023. godine počela sa desumporizacijom, nakon godina odlaganja i probnog rada. Ovo je konačno pokazalo rezultate i smanjilo emisije SO2, iako su one i dalje 2,3 puta više od dozvoljenih.
Osim aero-zagađenja koje muči Kostolčane, usled iskopavanja i obrade uglja dolazi i do promena u zemljištu. Zbog ovoga zidovi kuća i drugih objekata u okolini pucaju. Pukotina ima i na Crkvi Svetog Georgija u Starom Kostolcu. „Trebalo bi da se crkva restaurira, da se završi obnova. Ona sad kliza malo i puca. Treba sa EPS-om da radimo na tome da saniramo te pukotine. To je sve zbog degradacije okolnog tla. S jedne strane se podiže pepelište, s druge strane se produbljuje rupa, odnosno kopovi, i normalno je da tlo radi“, kaže Marija.
Školski primer kontradiktornosti u procesu zelene tranzicije
Ovaj predeo je i školski primer kontradiktornosti u procesu zelene tranzicije. Tako je u okolini Kostolca pre godinu dana otvoren novi blok termoelektrane, Kostolac B3, prvo novo postrojenje EPS-a u prethodne tri decenije i potencijalno poslednje koje će raditi na ugalj u Evropi.
Paralelno s novom termoelektranom, koja je najavljena kao „simbol energetske stabilnosti Srbije“, u Kostolcu se, makar naizgled, gradi i zelena budućnost. U novembru je pušten u probni rad prvi vetropark EPS-a, smešten na zatvorenim kopovima uglja. U blizini je i solarna elektrana Petka, prvo veće solarno postrojenje EPS-a, koje je na strujnu mrežu povezano u julu ove godine. Solarna elektrana nalazi se na nekadašnjem odlagalištu jalovine kod površinskog kopa Ćirikovac, sličnom pepelištu u Kostolcu, gde je u planu još jedno solarno postrojenje.
Iako su ovo konkretni koraci koji makar sugerišu prelazak na obnovljive izvore energije u budućnosti, ove projekte su ipak pratila kašnjenja u radovima i netransparentnost. Osim toga, bitno je naglasiti da nove, zelene elektrane u trenutnim kapacitetima teško mogu da zamene petinu električne energije u zemlji koje Kostolac obezbeđuje eksploatacijom uglja. Poređenja radi, termoelektrane Kostolac A i B godišnje zajedno proizvedu 5.975 gigavat-sati i imaju ukupnu instalisanu snagu od 1.357 megavata. Predviđena priključna snaga solarne elektrane Petka iznosi 9,75 megavata, a godišnji učinak je procenjen na 15,6 gigavat-sati. Vetropark će više doprinositi, sa ukupnom snagom od 66 megavata i godišnjim učinkom procenjenim na 187 gigavat-sati. Vetropark će energijom snabdevati 30.000 domaćinstava, saopštio je EPS.
Naša sagovornica kaže da Kostolčani ne vide da se energetici zasnovanoj na uglju bliži kraj, a u skladu s tim i ne brinu mnogo za svoje poslove. „Verujte da ljudi ne strahuju za poslove. Čujemo da se radi na proširenju kopa, planiraju iseljenje Dubravice. Sad je puštena u rad nova elektrana. Ne znam zašto bi neko mislio da su izgradili elektranu da bi je uskoro zatvorili”, kaže Marija.
Ni Kostolčanima, ni Drmljanima se niko od predstavnika nadležnih institucija, lokalnih vlasti, ni uprave EPS-a nije obratio kako bi ih informisao i konsultovao o mogućim posledicama koje bi među prvima na svojoj koži mogli osetiti upravo oni u procesu zatvaranja termoelektrana i kopova od kojih decenijama žive. Ovo potvrđuju svi naši sagovornici. Javnih rasprava o novousvojenom Akcionom planu za pravednu tranziciju u ovim mestima takođe nije bilo.
Ipak, kako je EPS glavni poslodavac u ovom kraju, Marija kaže i da su ljudi uglavnom zadovoljni. „Nije to nešto sjajno, ali su plate redovne i ljudi su ušuškani. Atmosfera je apatična. Ljudi se osećaju sigurno bez obzira na sve”, priča ona.
Pravedna tranzicija znači niko bez posla
O uslovima rada, zadovoljstvu i brigama radnika i radnica razgovarali smo i s Daliborom Radosavljevićem iz sindikata TE KO Kostolac. On kaže da je prvenstveni problem što plate stagniraju. „Povećanja su minimalna u odnosu na rastuću inflaciju. Nije više privilegija raditi u EPS-u, kao što je to nekad bilo”, navodi Radosavljević.
Iako se priča o zatvaranju nekih blokova i kopova, planovi se stalno pomeraju za pet, deset, pa i dvadeset godina. Bojazan da će prelazak na obnovljive izvore biti sproveden previše brzo postoji, ali otvaranje novog bloka termoelektrane uliva nadu da zelena budućnost nije baš toliko blizu. „Ne vidimo mi još da će to brzo da se gasi. Za novi blok oni moraju da otvaraju i novi kop, a ne može sve to lako da se ugasi preko noći”, kaže on.
I Radosavljević potvrđuje da niko iz uprave, ni iz ministarstva, još uvek nije razgovarao s radnicima o planovima za gašenje postrojenja ili eventualnoj prekvalifikaciji radnika za nove pozicije koje će doći.
„Ja nemam saznanja da je bilo takvih razgovora s radnicima. Mi uglavnom informacije dobijamo iz trogodišnjeg plana poslovanja, osim toga planovi za budućnost nisu toliko transparentni”, kaže i dodaje da je sindikat spreman da se odazove na poziv za takav razgovor sa institucijama.
Osnovni zahtev i poruka sindikata je da u procesu energetske tranzicije niko ne ostane bez posla. Rešenje za to Radosavljević vidi u prekvalifikaciji i eventualnom preusmeravanju na druge pozicije, ali i prirodnom odlivu radnika koji već postoji. Da bi se to postiglo, smatra da je neophodno raditi i sa upravom i sa ministarstvom, kao i da je tako nešto ozbiljan poduhvat i dug proces.
U Drmnu se lakše diše, ali voda nije pitka
U komšiluku je i Drmno, malo mesto tik do površinskog kopa koji snabdeva kostolačke termoelektrane. Slično kao i Kostolac, Drmno je prilično ekonomski zavisno od EPS-a. Do njih ne stiže toliko prašine, jer ih od pepelišta u Kostolcu štiti brdo. Ovde je najveći problem voda. Iskopavanje remeti tokove podzemnih voda, zbog čega Drmljani pijaću vodu nemaju. Marko kaže da za kuvanje i piće koriste samo flaširanu. „Većina ljudi radi u EPS-u i od toga zavisi. Kao i u svakom rudarskom mestu, ljudi se rado odriču čistog vazduha i vode zarad stabilnog posla i solidne plate”, priča on.
Marko deli mišljenje naše sagovornice iz Starog Kostolca o inertnoj atmosferi u selu.
„Svako ko je preduzimljiv, već je izabrao neki drugi put. Zatvaranje kopa ovde je svakako neminovno. Meštani sa lokala zasad su uglavnom zadržali posao, ali broj zaposlenih se u odnosu na pre desetak godina već prepolovio. Što se straha tiče, ne vidim da su ljudi ovde nešto uplašeni budućnosti koja dolazi”, kaže Marko.
Još jedna priča je ista. Iako postoje pojedinci koji povremeno dižu glas povodom ekoloških problema nastalih iskopavanjem uglja, Marko kaže da nedostaje podrška zajednice za tako nešto, kao i da se ti pojedinci lako ućutkaju kad nema kritične mase. „Čovek koji nije zadovoljan se buni. Ko je zadovoljan ćuti. Ne mogu to drugačije da tumačim”, kaže Marko.
U Drmnu nije ostalo još mnogo da se iskopa. Rezervi ima za još desetak godina, nakon čega će se kop ugasiti bez obzira na brzinu kojom energetska tranzicija u zemlji bude tekla. Kostolačkim termoelektranama trebaće uglja i nakon toga, pa je planirano otvaranje novog površinskog kopa Kostolac Zapad. Ovaj kop bi se prostirao preko sela Dubravice, i potencijalno Batovca. Meštani su ovog jula dobili upitnike u kojima se, makar Dubravičanima, ne nudi mnogo izbora. Iako su upitnici samo preliminarni, ponuđeno im je da se presele samostalno ili kolektivno. Ostanak im ne bi bila opcija, za razliku od Batovca, koji ne bi bio potpuno progutan, ali bi ostao na samoj ivici novog kopa.
Zelena tranzicija se jedva nazire u kostolačkom kraju, a za sada ne deluje da meštanima može da obeća pravedan prelazak na obnovljive izvore. Prvi korak ka tome je društveni dijalog. Transparentnost u procesu, informisanje građana i osluškivanje njihovih potreba.
tekst: Anja Anđušić
ilustracija: Jovana Ćosić
