Razgovor vodio: Vladimir Simović
Foto: Voranc Vogel
Ima li današnje društvo alternativu? A kada kažemo „društvo“, mislimo pre svega na način na koji proizvodimo i razmenjujemo ono što proizvedemo, način na koji donosimo odluke i, na kraju krajeva, način na koji se ophodimo jedni prema drugima. Dakle, možemo li zamisliti jedno novo društvo u kojem nejednakost i eksploatacija nisu pravilo, u kojem su najranjiviji solidarno zaštićeni, u kojem zadovoljenje potreba nije privilegija već pravo koje uživaju svi? O ovim i o mnogim drugim pitanjima razgovarali smo s Lukom Mesecom iz slovenačke opozicione partije „Levica”.
Većinski, impulsivni odgovor na pitanje iz uvodnog pasusa ovog teksta bio bi da je takvo, radikalno drugačije društvo utopija. Ali zašto smo odustali od promišljanja utopije i zašto je „utopija“ postala reč koja služi otpisivanju umesto da poziva na promišljanje, kreativnost, slobodu? Kao da smo prestali da verujemo da zaslužujemo više.
Razloga za ovo, nazovimo ga tako, nesrećno stanje ima mnogo, a jedan, verovatno i glavni u slučaju nekadašnjeg jugoslovenskog prostora leži u poslednjoj deceniji prošlog veka. Način na koji se Jugoslavija raspala uslovio je razvoj svih postjugoslovenskih društava u pravcu koji ograničava mogućnost promišljanja društva van kapitalističkih, neoliberalnih okvira. Zagovarati politiku koja nije zasnovana na nacionalizmu i privatizaciji bilo je nemoguća misija. Sve doskoro.
Nedavna pobeda Političke platforme „Možemo“ na izborima u Zagrebu unela je malo dinamike na ovom planu. Ali „Možemo“ nije prva progresivna snaga koja je na prostoru bivše Jugoslavije ostvarila značajan izborni rezultat. Marta 2014. godine, u Sloveniji je formirana Inicijativa za demokratski socijalizam (IDS), partija koju je pokrenula grupa mladih teoretičara i progresivnih aktivista okupljenih oko Delavsko pankerske univerze (Radničko-pankerskog univerziteta) DPU je nastao 1998. godine i stvorio prostor za promišljanje marksističke teorije u trenucima kada je marksizam svuda u svetu, a posebno u bivšim socijalističkim zemljama, bio praktično izopšten iz javnog prostora.
Ubrzo nakon formiranja, IDS je, u okviru koalicije Združena levica, nastupio na izborima za Evropski parlament. Sa osvojenih 5,5% leva koalicija ostala je bez mandata, ali to je nije obeshrabrilo. Dva meseca kasnije, na republičkim izborima u Sloveniji, uspeli su da osvoje 6% i obezbede šest mandata – prvi put da se nova levica, koja je počela da se razvija u celom regionu početkom 21. veka, obrela u nekom parlamentu.
Luka Mesec, koji u koordinaciji s Violetom Tomić danas predvodi partiju Levica, nastalu iz koalicije Združena levica, kaže da su u parlament 2014. godine ušli kao antineoliberalna stranka koja se protivi privatizaciji i merama štednje, a zalaže za promenu ekonomskog i socijalnog sistema. To su vrednosti iza kojih stoje i danas, iako su, po Lukinim rečima, doživeli i određenu evoluciju. „U Sloveniji je trenutno na vlasti Janez Janša koji pokušava sebi da podredi čitav državni aparat, nešto slično onome što već dešava u Mađarskoj i Srbiji. Zato danas stavljamo naglasak i na liberalne vrednosti, odnosno na odbranu dostignuća političkog liberalizma kao što su politička sloboda, sloboda izražavanja i medija, pravo na protest i sl. Problem je što u Sloveniji stranke centra političkog spektra više ne znaju kako da brane ni ove liberalne vrednosti, pa smo mi, socijalisti, morali da zauzmemo prvu borbenu liniju i na tom frontu.“
Iako su svakodnevno na udaru vladajuće partije zbog svojih političkih pozicija, pa čak i pod pretnjom zabrane zbog navodnog antiustavnog delovanja, Mesec kaže da su se politički i ekonomski stavovi Levice odmakli od klasične marksističke paradigme. „Danas raspravljamo o tome kako stvoriti demokratski i ekološki socijalizam za 21. vek“, dodaje on. I u tome im, sudeći po popularnosti, ne ide loše. Na poslednjim republičkim izborima 2018. godine Levica je osvojila 9,3% dok ih najnovije ankete pozicioniraju kao četvrtu partiju u Sloveniji sa preko 11%.
Iako prinuđeni da brane liberalne vrednosti od naleta autoritarnih i antidemokratskih snaga, u Levici su svesni ograničenja liberalizma. „Ljudi su danas otuđeni od politike jer je suština liberalne demokratije u reprezentaciji. Nasuprot tome, mi moramo graditi participaciju. U tom smislu vidim dva izazova za nas, socijaliste. Prvi je da pronađemo put da budemo najbolja i najefikasnija opcija u parlamentu, ali ne smemo, s druge strane, u potpunosti ds se potčinimo parlamentarnoj borbi već uvek treba da razmišljamo o tome kako iz reprezentacije preći u participaciju. U tom procesu moramo pronaći modele ekonomske demokratije u kojima će radnice i radnici moći sami da upravljaju firmama“, kaže Mesec. Primere takvog oblika upravljanja ne nalazi u realno postojećim socijalizmima 20. veka. „Na Zapadu imamo mnogo uspešnih primera. U italijanskom regionu Emilija Romanja skoro polovina firmi je u nekom obliku zadružne svojine, u SAD skoro 10% zaposlenih u privatnom sektoru radi po tzv. ESOP-u (Employee Stock Ownership Plan), što im omogućava udeo u akcijama kompanije – to su firme kojim upravljaju radnici i radnice. Sa druge strane, kad pričamo o političkoj participaciji, dobar primer je Švajcarska, gde se manje-više o svim velikim odlukama odlučuje direktno na referendumima.“
Mesec dodaje da je problem sa socijalizmima 20. veka bio u tome što je vlast bila koncentrisana u rukama partije. „Mi, demokratski socijalisti, moramo razmišljati o decentralizovanim modelima ekonomskog i političkog upravljanja. I u tom pogledu imamo brojne primere dobre prakse širom sveta koji odlično funkcionišu i u ekonomskom i u političkom smislu. Nažalost, oni nikada nisu bili složeni u jedan koherentan model. To je nerealizovana utopija demokratskog socijalizma, koja je stara koliko i sâm pojam socijalizma, ali su je lenjinizam i ostale autoritarne varijante socijalizma gurnule u stranu.“
Ipak, neke tekovine jugoslovenskog samoupravnog socijalizma ostaju važne za Levicu i danas. Luka objašnjava da je u Sloveniji odnos spram ovog perioda naše zajedničke istorije dvojak. „S jedne strane, desnica demonizuje sve što je povezano s Jugoslavijom, a sa druge stara levica manje-više brani samo narodnooslobodilačku borbu. Mi pokušavamo da oživimo neke teme koje su bile važna obeležja socijalističke Jugoslavije, poput urbanizma, industrijskih dostignuća, samoupravljanja, spoljne politike, itd. To su pitanja o kojima se u javnosti ne govori mnogo, ali iz kojih se može mnogo toga naučiti“, zaključuje Mesec.
On dodaje i da u procesu nalaženja najboljih političkih rešenja za razvoj boljeg društvenog okvira važnu ulogu igraju organizacije civilnog društva i društveni pokreti. „Kroz svoj rad podržavamo civilno društvo i težimo tome da ta saradanja bude što bolja“, kaže Mesec. On naglašava i da u Sloveniji volonteri na godišnjem nivou odrade deset miliona sati dobrovoljnog rada. „Imamo velike akcije čišćenja životne sredine, mnogo vatrogasnih društava, sportskih društava i, naravno, progresivne organizacije civilnog društva koje se bave ljudskim pravima, ekološkim pitanjima itd. Ono što nam je potrebno jeste bolje umrežavanje svih ovih kapaciteta.“
Luka je u politiku ušao kao veoma mlad, i sa svojim kolegama i koleginicama pravio je političku organizaciju ni iz čega, i to organizaciju zasnovanu na principima koji su prethodnih decenija potpuno skrajnuti iz političkog imaginarijuma. Kako se odlučio na ovaj korak?
„Ovih dana na Netfliksu gledam seriju sa Fren Lebovic. Ona u jednom trenutku kaže da je shvatila da je u životu prednost ako ne znaš unapred da li će neka stvar biti teška. Čini mi se da se isto donosi i na moju odluku da se počnem baviti politikom – da sam unapred znao koliko će biti teško, verovatno se ne bih odlučio za taj korak. Kad smo krenuli da pravimo stranku, imao sam dvadeset pet godina. Svi smo bili mladi i, naravno, mislili smo da nam je sve jasno. No kad smo ostvarili prve rezultate na izborima i postali parlamentarna opcija, brzo je došla i velika odgovornost, velika transformacija naših odnosa i tri godine krize u kojoj su mnoga prijateljstva i savezništva propala. Ali eto, uglavnom smo pregurali ovaj test i stvorili stranku koja je u ovom trenutku, usuđujem se to da kažem, najglasnija i najefikasnija snaga opozicije u Sloveniji.“
Na pitanje da li vidi mogućnost izgradnje nove solidarnosti na prostoru bivše Jugoslavije Mesec odgovara potvrdno. „Da, mislim da je to moguće. Ali problem je što, dosad, za takav projekat nije postojala politička volja. Generacija političara pre nas jednostavno je sahranila ideju jugoslovenskog povezivanja kao takvu. Nadam se da će naša generacija, leve snage u regionu, naći prostor za nov dijalog i nov put.“
Čitav region nekadašnje Jugoslavije već tri decenije kao da lebdi u bestežinskom stanju. Lebdimo u neoliberalnom okruženju koje nam kaže da se treba prepustiti tržištu, što manje u njega intervenisati i sve privatizovati. Ostali smo bez mogućnosti da se sa obe noge spustimo na zemlju i zakoračimo u pravcu koji bi nam obezbedio sigurnost i socijalnu stabilnost. Skorašnje buđenje levice polako popunjava deo političkog spektra koji je potpuno ispražnjen tokom poslednje decenije 20. i prve decenije 21. veka. Koliki će biti dometi ovih snaga, ostaje da se vidi. Ono što je sasvim sigurno jeste da socijalni kontekst poziva na hitno pronalaženje alterantive stanju u kojem smo zaglavljeni prethodne tri decenije.
