U Cetinjskoj, svojevrsnom centru alternativnih kafića i barova Beograda, već sedam godina postoji i lokal koji zapošljava i obučava bivše korisnike Svratišta za decu. „Kafe Bar 16” pruža sigurnost i posao mladima koji mahom žive u uslovima teškog siromaštva. Sa koordinatorkom ovog projekta smo razgovarali o tome kakve sve mogućnosti „Šesnaestica” otvara mladima iz neformalnih naselja, a nekadašnji i sadašnji korisnici su nam otkrili šta je za njih značilo ovo mesto i šta im još uvek znači.
„Kafe Bar 16” osnovala je nevladina organizacija Centar za integraciju mladih, koja vodi i program Svratišta za decu. Ideju za projekat su dobili primetivši da korisnici Svratišta nakon šesnaeste godine, kada gube pravo na tu uslugu socijalne zaštite, zbog loše ekonomske situacije i nedostatka podrške, prestaju školovanje i počinju da rade neformalne ulične poslove.
„To su sva ta deca i mladi koje vidimo na ulici – oni koji prodaju sitne predmete, cveće, peru šoferšajbne na raskrsnicama, ali i prose. To su mlade osobe koje žive u teškim uslovima, u neformalnim naseljima, često bez struje i tekuće vode. Ovo mesto je važno zato što im pruža posao koji ima određenu strukturu, kada dođu u određene godine i kada je to zakonom dozvoljeno. To je mesto u koje oni mogu da dođu i osećaju se slobodno i sigurno. Njihovo mesto u gradu. Oni ovde uče osnove ugostiteljstva, kroz teoriju i praksu, ali imaju i kontakt sa širom zajednicom, što je jako važno za njihovu socijalizaciju i dalju integraciju”, objašnjava koordinatorka Jasna Bratičević.
Za mladu osobu je jako važno da ima oslonac
Ona dodaje da je bilo važno da program ne traje dugo jer je, u uslovima u kojima oni žive, tri ili četiri godine srednje škole predug period bez ikakvih prihoda. „Kada smo počinjali, zaista je bio mali procenat mladih koji su se odlučivali da nastave školovanje”, kaže naša sagovornica. „Sada ih je mnogo više. Za mladu osobu je jako važno da ima oslonac, da okruženje bude stabilno. Uz nas, oni uče šta znači radno vreme, kako da budu odgovorni prema poslu. Najveća promena za njih je to što konačno mogu da planiraju svoju budućnost, neki prvi put. Sada razmišljaju o tome šta bi voleli, kako bi mogli da doprinesu zajednici. Od ekonomskog osamostaljivanja smo se popeli još jedan stepenik. Imamo vršnjačke edukatore potekle iz ovog programa, koji su pravi primeri za nove generacije.”
Viktor Matić, jedan od edukatora, praksu je završio dok je bio u srednjoj školi. Od tad radi u ugostiteljstvu. Možete ga sresti za šankom Kafe Bara 16 gotovo svakog dana.
„Od pete godine idem u Svratište, tako da ovu organizaciju jako dugo znam. Lako sam se odlučio da dođem u kafić. Paralelno sam išao u školu, na posao i na praksu u ’Šesnaestici’. Sad učim mlađe kolege kako da rade u šanku i kako da uslužuju goste. Mladi koji dolaze, žele da uče i napreduju. Srećan sam što sam deo toga i što mogu da pomognem”, kaže Viktor.
Do sada su kroz obuku prošle 132 osobe. Jedan od polaznika prve generacije u „Šesnaestici” bio je Mersud Zorjani, koji danas ima svoj frizerski salon.
„Bitno je da si uvek spreman da učiš i da imaš neki zanat u rukama. Nije bilo lako u ’Kafe Baru 16’ u početku, ali mi je to jedno od najlepših iskustava. Bilo nam je teško da se uklopimo kad smo došli. Ja sam petnaest godina živeo u domu. Svako je imao svoju tešku priču. Bio je to šok za sve, ali držali smo se zajedno i pomagali jedni drugima. Značio mi je jako taj napredak. I fizički i psihički sam bio dole u tom trenutku. Trebala mi je stepenica da se dignem, neko da pruži ruku. To sam ovde dobio. Tad sam i srpski slabo znao, slabo sam čitao i pisao. Na tome sam baš radio. Najbitnije je da imaš želju da uradiš nešto za sebe i svoj život”, priča Zorjani.
„Kafe Bar 16” tokom vremena je ostvario saradnju sa brojnim ugostiteljskim objektima, koji su spremni da pruže priliku nekom od njihovih polaznika. Pored kafića, restorana i hotela, odnedavno sarađuju i sa muzejima. Jasna ističe da ne odstupaju od individualnog pristupa – za svakog pojedinačnog polaznika trude se da pronađu poslodavca sa kojim će se uklopiti.
„Zbog nesigurnosti koja je česta kod mladih, nije im lako da se odluče za pozicije koje su zahtevnije i onda im dajemo prostora. Bitno nam je da poslodavac to razume. Jasno nam je i da posao konobara ne odgovara svačijem senzibilitetu. Rad u Narodnom muzeju je osmišljen drugačije. Oni tamo dočekuju goste i upućuju ih gde da kupe karte, šta i gde mogu da vide. To biraju obično oni koji idu u školu jer u muzeju rade vikendom”, objašnjava Jasna Bratičević. Ona ističe i da se o kulturi često razmišlja kao o nečemu što je privilegija ljudi koji su imućniji, dok u Centru za integraciju mladih smatraju da kultura pripada svima. „Bitno je bilo pokazati da se ova grupa mladih savršeno dobro snalazi i u takvom ambijentu”, kaže ona.
Danas, mladi iz Kafe bara 16 ispred sebe imaju neizvesnu finansijsku situaciju
Iako se očekivalo da će uvođenje zakonskog okvira pomoći ovakvim projekatima, ispostavilo se da Zakon o socijalnom preduzetništvu, donesen 2022. godine, nije značajno olakšao poslovanje „Kafe Bara 16”. Danas, oni ispred sebe imaju neizvesnu finansijsku situaciju. „Činjenica da mi danas nismo ni registrovani kao socijalno preduzeće, jer samom tom registracijom izostaju neki benefiti koji su nama ključni, govori nam da stvari baš i ne funkcionišu onako kako bi trebalo”, kaže naša sagovornica. Iako cilj ovog projekta nije sticanje profita već ima širu društvenu svrhu, „Kafe bar 16” mora da se bori za svoje mesto na tržištu zajedno sa svim ostalim kafićima u gradu. „Teško je ostati finansijski stabilan, ali trudimo se da opstanemo”, ističe Jasna Bratičević. „Ne bismo voleli da ovo mesto prestane da postoji, kada vidimo koliko je dobrih stvari donelo mladima i široj zajednici.”
tekst: Anja Mihić
fotografije: Kafe bar 16
