Liceulice Sigurice: Šta nas drži zajedno

Napisao: Ivan Minić

„Život se sastoji od beskonačnog niza malih stvari gde previše često mislimo samo na sebe, a gotovo nikad na druge. Niko nije i ne treba da bude ostrvo.“

Mali koraci, velika odgovornost

Čini mi se, a možda grešim, da kao društvo nismo mnogo puta pali na tim pojedinačnim velikim zadacima gde se treba pokazati kao čovek. Zapravo, mislim da uglavnom dobro postupamo u tim situacijama. To su situacije gde je mnogo pažnje javnosti i drugih strana, i niko sebi neće dozvoliti da ne ispoštuje.

Ali život… život se zapravo sastoji mnogo više od beskonačnog niza malih stvari gde previše često mislimo samo na sebe, a gotovo nikad na druge. Mi kao društvo, čini mi se, mislimo da je dovoljno samo pokupiti za svojim psom u parku. Ne razumemo da te to na nivou pojedinca tek čini „neutralnim“; da bi stvar zaista imala smisla, potrebno je da pokupimo i za još nekim. Neophodno je prevazići osećaj neprijatnosti i skrenuti pažnju drugima da to urade za svojim psom. Makar odgovor bio i ružan.

Život u režimu preživljavanja

Živimo u okruženju gde je borba za opstanak postala trajno stanje. Pre nekoliko godina sam imao diskusiju sa terapeutkinjom koja je trajala nekoliko sesija o tome zašto u nekim situacijama reagujem na određeni način, a u nekim drugim opet potpuno drugačije. Zapravo, glavna tema bila je izostanak empatije u nekim situacijama. Zaključak do koga smo došli je da, od 41 godine koliko živim, 35 godina sam maltene u kontinuitetu u režimu preživljavanja.

I jednostavno, ljubavi, brige, nežnosti, empatije ima, ali je nema dovoljno za sve, a potreba je baš mnogo. A kada neki sistem nema dovoljno snage da drži uključenim sve svoje funkcije, fokusira se na ono što je neophodno da opstane.

Zato mislim da svako od nas ima obavezu da se zagleda u sebe i prvo tu najbitnije stvari postavi na zdravim osnovama, a zatim da se trudi da gradi kvalitetne, iskrene i duboke odnose sa svojim najbližima. Ti najbliži ne moraju da budu familija. Familiju ne možete da birate. Ali prijatelje i partnere možete, i oni na kraju dana postaju, vremenom, najbliže što imate.

Sve analize u prethodnih nekoliko godina govore u prilog tome da dužina i kvalitet života zavise više od kvaliteta odnosa koje u životu imamo nego čak i od zdravih životnih navika i fizičke aktivnosti. To ne znači da treba da ih zapostavite, ali znači da niko nije i ne treba da bude ostrvo.

Proizvod koji ima smisla i sadržaj koji se čita

U takvom svetu, model Liceulice za mene ima posebnu vrednost. Za razliku od klasične humanitarne pomoći, ovde ljudi gurnuti na marginu društva zarađuju za život dostojanstvenim radom. Ali ključ je u tome što je proizvod koji oni prodaju zaista dobar.

Svakako je sam čin kupovine dobro delo i transparentna podrška konkretnoj osobi sa kojom uđeš u interakciju, ali meni dodatno znači to što taj časopis ima smisla i realnu vrednost za čitaoca. Skoro svaki broj pročitam ako mi dođe u ruke. Vidi se da postoje vredni ljudi koji se staraju o kvalitetu sadržaja, a naslovnice i ilustracije domaćih genijalaca čine da jednostavno imaš potrebu da uzmeš LUL u ruke čim ga vidiš na stolu.

Posebno mi je drago kada vidim da i kafići, restorani i firme prepoznaju svoje lokalne prodavce i trude se da ih podrže u časnom i dostojanstvenom poslu koji rade. Ja nisam nešto optimističan kada je čovečanstvo u pitanju, ali to su neki momenti koji mi, kada ih vidim, makar na kratko vrate nadu.

Solidarnost u vremenu inflacije

Često čujem argument da ljudi jedva krpe kraj sa krajem i da nemaju prostora da budu tuđa sigurnost. I to je potpuno validno. Privid veće količine novca na računu brzo se raspadne u sudaru sa podivljalim cenama.

Međutim, solidarnost ne mora uvek biti finansijska. Nekad je još vrednije uložiti sopstveni trud, dati vreme, podeliti informaciju ili jednostavno misliti na druge dok radimo svoj posao. Neka pomogne ko kako i koliko može. A ko ne može, neka skupi snage i, ako je potrebno, hrabrosti da je traži.

Kao društvo, retko padamo na onim velikim, medijski ispraćenim zadacima gde svi žele da se pokažu kao ljudi. Ali pravi život se sastoji od malih svakodnevnih koraka. Nije dovoljno samo „ne praviti štetu“; potrebno je napraviti i taj korak više za zajednicu.

Ako ceniš priče koje donosimo i veruješ u nezavisno, angažovano novinarstvo, tvoja podrška nam je važna. Liceulice omogućava direktnu zaradu, socijalno uključivanje i siguran oslonac za prodavce magazina. Da bismo opstali i nastavili da menjamo društvo, potrebna nam je stabilnost. Izaberi pretplatu ili nas podrži donacijom — tvoj doprinos čuva važne teme i izvor prihoda za najugroženije sugrađane.

Zašto sam ja Liceulice Sigurica

Pratim Liceulice gotovo od samog početka. To je inicijativa kojoj je uvek zadovoljstvo pomoći – savetom, vidljivošću, razgovorom i kupovinom.

Iako je i iza mene izuzetno težak period, izabrao sam da svakog meseca odvojim sumu koja me ne boli previše, a koja ovom timu omogućava da uz manje stresa radi izuzetno važan posao za sve nas.

Pozivam sve vas koji Liceulice pratite godinama i svesni ste koliko je to što ovaj mali, ali fantastičan tim radi važno za naše društvo, da učinite taj korak i odvojite simboličnu sumu mesečno, kako bi ova priča mogla lakše da raste i razvija se.

Ivan Minić je preduzetnik, konsultant i autor podkasta „Pojačalo“. Kao dugogodišnji prijatelj i saveznik naše inicijative, Ivan je Liceulice Sigurica od 2023. godine, pružajući kontinuiranu podršku našem radu kroz redovne donacije, vidljivost i znanje.