Impuls promene - priča o dvodecenijskom osvajanju slobode - Liceulice

Prijavi se na newsletter listu

Prijavljivanje na našu listu vam omogućava da primate redovna obaveštenja o našim aktivnostima, kao i drugim relevantnim LuL informacijama.


    Impuls promene – priča o dvodecenijskom osvajanju slobode

    Autorka: Dunja Karanović

    Foto: Arhiva organizacije Impuls

    Jugoslovenski prostor ima dugu istoriju feminiz(a)ma koja parira mnogim znatno manje patrijarhalnim sredinama. Borba za ravnopravnost, osnaživanje žena i marginalizovanih grupa, i solidarni otpor nasilju i diskriminaciji povezuju aktivistkinje iz zemalja regiona više od pola veka i, uprkos ratovima i razaranju devedesetih, te veze se i dalje održavaju. Međutim, ubrzana radikalizacija ovih prostora tokom poslednje dve decenije dovela je do osnaživanja patrijarhata, što je oživelo mnoge stare konotacije same reči feminizam. Otvoreni otpor prema (otvoreno) feminističkim idejama predstavlja prepreku za mnoge inicijative i organizacije iz velikih gradova, a kamoli manjih i zatvorenijih sredina. Ipak, oaze solidarnosti i hrabrog zalaganja za prava svih i dalje opstaju, što se može videti iz primera dvadeset godina duge tradicije feminističke organizacije Impuls iz Tutina. Upravo aktivistkinje ove organizacije junakinje su našeg novog teksta u serijalu „Heroji promene” u kojem vam donosimo priče o onima koji u svojim sredinama „prave razliku”, čineći ta mesta boljim za život baš zato što se bore za one čiji se glas u javnosti često ne čuje. 

    Nevladina organizacija Impuls osnovala je početkom 2000. godine Dženeta Agović, mirovna i feministička aktivistkinja, u saradnji sa prijateljicama i saborkinjama inspirisanim putujućim mirovnim radionicama koje su širom Srbije organizovale Žene u crnom. U kontekstu nasilja i represije režima Slobodana Miloševića, mirovni aktivizam je unutar njihove lokalne zajednice shvatan kao neophodan i dobrodošao. Prepreke s kojima su se suočavale u početku bile su ne toliko društveno uslovljene koliko posledica geografskog položaja i manjka infrastrukture. Povrh represivnog aparata i kontrole medija devedesetih godina, Tutin je bilo teško povezivati sa inicijativama iz drugih gradova zbog geografske izolovanosti, nedostatka direktnog prevoza i kapaciteta unutar samog grada. Sve ih to nije sprečilo jer je, kako kaže Dženeta Agović, prevagnula potreba da doprinesu društvenim promenama i povežu se sa ljudima s kojima dele iste, feminističke vrednosti. 

    „Ja ne bih mogla da preživim Tutin ovakav kakav jeste da mi nije bilo mojih feminističkih drugarica, aktivizma, i svega što smo zajedno radili. Za sve te godine nisam registrovala prepreke koje sam morala da preskočim da bih bila na protestu, sastanku, seminaru ili radionicama. Kad sam krenula sa Ženama u crnom, znala sam da je moj zadatak da ovde razvijem inicijativu koja će značiti promenu za naše društvo, da se lokalna zajednica sretne sa nečim novim i da probudimo interesovanje. Znala sam da nije dovoljno da budem samo aktivna u Beogradu”, priseća se sagovornica. 

    Iz mirovnog aktivizma početkom dvehiljaditih razvila se borba za prava marginalizovanih grupa, i osnaživanje žena sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja. U tom periodu se razvijao i Zakon o porodici, te je pitanje porodičnog nasilja postalo prisutnije u medijima i svakodnevnoj komunikaciji. Kao zdravstvena radnica po struci, Dženeta Agović je imala mogućnost da pomogne ženama iz svoje zajednice kada je u pitanju pristup zdravstvenoj zaštiti, ali i centrima za socijalni rad i drugim institucijama. Aktivističko iskustvo pomaže joj da prepozna probleme sugrađanki i mobiliše ljude oko sebe kada je potrebno da se nekome pruži psihološka, finansijska ili institucionalna podrška. Impuls je u svom radu organizovao edukativne radionice i za žene i mlade u ruralnim sredinama, i treninge za radnike u zdravstvu i policiji. Organizacija je postala prepoznata u društvu kao nosilac pozitivnih promena, a zabeležen je porast prijava nasilja u porodici, kao i povećano interesovanje mladih za društveni angažman. 

    Međutim, društvena klima se postepeno menjala i, uz porast političkih podela unutar same zajednice, porasle su i netrpeljivost, diskriminacija i nepoverenje u aktiviste i aktivistkinje. Prava i slobode žena, a posebno prava LGBT+ zajednice, više nisu bile dobrodošle teme u kontekstu rastućih fundamentalističkih tendencija i diskursa porodičnih vrednosti. Podela islamske zajednice u velikoj meri je determinisala život mladih, i suzila mogućnosti za organizovanje edukativnih radionica i događaja u gradu. Ipak, Impuls je nastavio sa zalaganjem za sigurno i slobodno društvo, pristup informacijama, i adekvatnu zaštitu žena unutar institucija. 

    „Mi za sve ove godine nemamo nijednu drugu žensku inicijativu, ne postoji ništa što bi ohrabrilo žene da se udružuju i da govore o svojim problemima. Ovde je jedno mrtvo more – ako mi nismo nešto organizovale, nije organizovao niko”, kaže Agović za LUL. 

    Problemi sa kojima se žene u Tutinu suočavaju znatno su složeniji od diskriminacije s kojom se susreću žene i devojke u drugim sredinama. Zbog nedostaka povezanosti sa drugim gradovima, otežan je pristup institucijama, što posebno pogađa žene u stotinak sela koje pripadaju tutinskoj opštini. Saradnja koju Impuls ostvaruje sa policijom, zdravstvenim centrima i centrima za socijalni rad jeste poboljšala situaciju, ali veliku prepreku i dalje predstavlja činjenica da mnoge devojčice i dalje nemaju pristup obrazovanju, da postoji nedostatak vrtića i škola, i činjenica da je u nekim privatnim ustanovama uvedena rodna segregacija. Dok društvo odobrava vraćanje patrijarhalnog poretka, reproduktivnom zdravlju žena i zaštiti od nasilja u porodici postepeno se vraća status privatnih pitanja. 

    „Na reproduktivno zdravlje se misli samo kad je u pitanju trudnoća, i žena je uvek svedena samo na reproduktivnu ulogu. Čim vi morate nešto da krijete, to je prostor za nasilje i tu nema slobode. Muškarac koji je siguran da žena neće ništa da kaže da ne bi bila na stubu srama u društvu može da radi šta hoće. To je prostor za ucene, manipulacije i zlostavljanje. Od žena se očekuje da se povinuju. Totalni je mrak na svim mogućim nivoima, a to ne pogađa samo žene, već i muškarce”, upozorava Agović. 

    Pored zalaganja za prava žena, Impuls od početka svog rada zastupa i prava drugih marginalizovanih zajednica kroz programe psihološke i pravne podrške za Rome i Romkinje, i za žene u migrantskim kampovima. Otvorena podrška LGBT+ zajednici od osnivanja Impulsa dovela je poslednjih godina i do pokušaja diskreditacije organizacije, pa čak i do govora mržnje i direktnih napada na članice. Kao neko ko se u zajednici vidi kao pokretač organizacije, sama Dženeta Agović napadnuta je 2019. godine putem društvenih mreža zbog fotografije na kojoj se vidi zastava duginih boja, a usledili su i brojni pritisci od strane lokalnih preduzeća i pojedinaca. Uprkos stigmatizaciji, Impuls opstaje zahvaljujući razvijenoj mreži podrške, i odlučnosti da se održe vrednosti feminizma, antimilitarizma, ljudskih prava i slobode. Ove godine u Tutinu je održan osmi po redu Festival ženskog prijateljstva, susret feminističkih organizacija koji vraća optimizam i neguje duh solidarnosti i regionalne saradnje. 

    Impuls organizuje Festival ženskog prijateljstva od 2013. godine. Koncipiran je tako da okuplja žene iz regiona, aktivistkinje, feministkinje i sestrinske organizacije. Bilo nam je važno da bude baš u Tutinu, da se zauzima prostor i da to bude mesto susreta, radovanja i ljubavi. To je prilika da proslavimo sebe, žensko prijateljstvo i naše feminizme jer mi sve dolazimo iz različitih krajeva, i konteksti u kojima radimo su različiti i nekima vrlo komplikovani za delovanje”, objašnjava Dženeta Agović. 

    Prisustvo više desetina žena iz različitih sredina širom regiona je u Tutinu događaj koji uvek privlači pažnju, a za same učesnice ovaj festival predstavlja prostor slobode i priliku koja se planira mesecima unapred. Reakcije, kako saradnica tako i sugrađanki, ukazuju na to da su kontinuirani napori Impulsa da pruži otpor nasilju i održi atmosferu brige, solidarnosti i saradnje i dalje potrebni Tutinu, i da je to što rade autentično i vredno truda.