Prijavi se na newsletter listu

Prijavljivanje na našu listu vam omogućava da primate redovna obaveštenja o našim aktivnostima, kao i drugim relevantnim LuL informacijama.

    „Fat-shaming“ – govor mržnje usmeren prema gojaznima

    26 septembar, 2022

    Tekst: Šefkije Alasani – Dika

    Izvor: Lice v Lice / INSP.ngo

    Foto: Kristina Zaturovska

    Prevod: Jorgo Taškov/ Danica Stojanović

     

    Kada su deca izložena govoru mržnje, to ima dalekosežne posledice za njihov psihološki razvoj. Ovo se odnosi i na decu s prekomernom kilažom, koju ruganje vršnjaka može dovesti do depresije i osećanja krivice zbog viška kilograma, a kada je reč o devojčicama, i do anoreksije, bulimije i drugih poremećaja u ishrani. U tekstu koji prenosimo iz makedonskog uličnog magazina Licevlice, školski psiholozi i žene koje su u detinjstvu doživele “fat shaming” upućuju na višestruke perspektive iz kojih se može posmatrati ovaj problem.

    Uvrede i govor mržnje prema ljudima s prekomernom kilažom, posebno ženama, veoma je čest fenomen. Govor mržnje se može odigravati i onlajn i uživo. Većina nas je lično prisustvovala takvim ispadima, možda smo bili i zapanjeni količinom zlobe i pakosti usmerene na ljude s viškom kilograma.

    Vesna Cvetanoska se bori s prekomernom kilažom od detinjstva. „Doživela sam da mi službeno lice kaže: ’Nikada ti neću pomoći da nađeš posao jer tako izgledaš. Žene ne treba tako da izgledaju’. Kada sam ga pitala po kojim kriterijumima odlučuje kako žene treba da izgledaju, rekao mi je: „Svakako ne kao ti.“ Nakon toga sam se pogledala u ogledalu, i zaključila da je sa mnom sve u redu i da mi ništa ne fali. Jednostavno imam višak kilograma. Dugo sam razmišljala o tome i došla do zaključka da nema potrebe da se menjam samo zato što neko misli da treba da se promenim. Naprotiv, svet oko mene bi trebalo da promeni svoj stav.“

     

    Kažem ti, to je za tvoje dobro!

    Društvene mreže su podigle govor mržnje prema ljudima s viškom kilograma na sasvim nov nivo. Kika Averio je poznata makedonska influenserka. Na svojim kanalima promoviše pozitivne vrednosti i želi da podstakne žene koje se osećaju nesigurno u sopstvenom telu da imaju pozitivan stav prema sebi. Ona kaže da je najtužnije što veći deo društva misli da ljudi s viškom kilograma ne treba da žive kao svi ostali.

    „Bez obzira na to kakva se slika objavi, razgovor u komentarima uglavnom se fokusira na kilažu“, kaže Kika Averio. „Mnogo ljudi meša fizičku privlačnost i poštovanje prema drugima. Poštuju samo ono što je njima privlačno i misle da svi ostali zaslužuju porugu. Većina tog govora mržnje prerušena je u lažnu zabrinutost za nečije zdravlje: ‘Kažem ti to za tvoje dobro’, napisaće neko. Činjenica je, ipak, da je lako razlikovati govor mržnje od onoga što zaista dolazi iz brige o nečijem zdravlju.“

     

    Diskriminacija zbog kilaže

    Anita Gagovska je kao dete imala višak kilograma, zbog čega je godinama bila na raznim dijetetskim režimima. „Jedino što mogu da kažem je da se ljudi s viškom kilograma, bilo da su muškarci ili žene, nose s diskriminacijom u društvu“, kaže Gagovska. „Osobe s viškom kilograma su takođe osuđene da nose odeću koja je dostupna na tržištu, a koja obično nije ono što bi oni želeli. Kad sam živela u Španiji pre petnaest godina, mnogi poznati brendovi još nisu bili stigli u Makedoniju. Cimerka me je pitala zašto tako često nosim suknje, a ne nosim farmerke. Objasnila sam joj da nema farmerki u mom broju. Zajedno smo pošle u prodavnicu. Prvo što sam očekivala je da me prodavačica popreko pogleda, ali to se nije desilo. Naprotiv, svi su se potrudili da mi pomognu da pronađem nešto u prikladnoj veličini – za razliku od Makedonije, gde te prodavačice odmere onim ’nema ovde ničeg za tebe’ pogledom.“

     

    Ruganje zbog debljine pogoršava stvari

    Školska psihološkinja Ana Poprizova veruje da je problem ljudi s prekomernom kilažom podjednako problem društva i pojedinca. Ona objašnjava da se prekomerna kilaža obično tretira kao problem pojedinca, ali ako pobliže osmotrimo sve faktore koji utiču na nečiju kilažu, dolazimo do zaključka da je u pitanju ekonomski, socijalni i zdravstveni problem.

    „Kada su deca izložena govoru mržnje, to ostavlja dalekosežne posledice na njihov psihološki i fizički razvoj“, kaže Poprizova. „Ovo se odnosi i na decu s viškom kilograma. Žrtva se oseća nesigurno, nema samopouzdanja, stidi se i oseća se krivom zbog toga što ne može da se nosi sa ovim problemom. Negativne emocije često dovode do povlačenja u sebe, osećanja inferiornosti i neprihvatanja sopstvenog tela i izgleda, kao i tuge, depresije i anksioznosti.“ U takvim slučajevima, dodala je Poprizova, detetov krug prijatelja se sužava, a podrška od roditelja i škole često izostane. Neželjeni efekti prekomerne kilaže često uključuju dijabetes, srčane bolesti i druge probleme.

    „Postoji lažno verovanje da ako nekoga obeležimo kao debelu osobu, posebno decu s viškom kilograma, možemo njega ili nju inspirisati da počne da vežba i da se zdravije hrani. Vrlo je česta pojava da roditelji, nastavnici fizičkog vaspitanja ili vršnjaci kažu detetu da je debelo. Zbog odsustva prave podrške, deca tada imaju veću šansu da upadnu u zamku prejedanja kako bi umanjili emocionalni pritisak“, ističe Poprizova. „S druge strane, dete može početi i da upražnjava nezdrave dijete, koje potencijalno vode do anoreksije, bulimije i drugih poremećaja u ishrani, posebno kod devojčica.“

    Podeli ovaj članak: