Dubravka Kovačević: Liceulice je moja druga kuća i moj mir

Prijavi se na newsletter listu

Prijavljivanje na našu listu vam omogućava da primate redovna obaveštenja o našim aktivnostima, kao i drugim relevantnim LuL informacijama.


    Dubravka Kovačević: Liceulice je moja druga kuća i moj mir

    Uskoro će godinu dana kako se Dubravka priključila Liceulice kolektivu. Od tada se mnogo lepše oseća, a razgovori sa drugim prodavcima i kupcima je ispunjavaju. Kako kaže, Liceulice čita sa uživanjem i svima bi ga preporučila, barem uz kafu ili u gradskom prevozu. Iako se susreće sa različitim problemima, uvek je pozitivna i nasmejana.

    Osećam se kao da pripadam ovde

    Završila sam za poslastičara, ali ne radim u struci pošto imam oboljenje štitne žlezde. Sada se isključivo bavim prodajom časopisa Liceulice, a to sam krenula da radim polovinom jula prošle godine. Tada sam videla koleginicu Miru koja je prodavala Liceulice i prišla sam joj da porazgovaram sa njom. Ona mi je ispričala sve o svom poslu i pozvala me da se i ja pridružim. Na početku sam došla zbog finansija, pošto smo ćerka i ja pre toga živele od alimentacije i nekih povremenih poslova. Od tada sam u mnogo boljoj finansijskoj situaciji, a sada se već osećam kao da pripadam ovde. Liceulice je moja druga kuća i moj mir. Vanja i Nevena su uvek tu za mene kada mi treba priča ili bilo šta drugo, a pored njih upoznala sam i divne kolege Gorana, Slobodana, Dragana, Vesnu, Svetlanu i mnoge druge. Oni mi dođu kao druga porodica i često me pozivaju na muziku kako bismo zajedno prevazišli probleme i uživali.

    Ranije sam prodavala kod novog Merkatora, ali se obezbeđenje bunilo i nije mi dozvoljavalo da radim. Sada sam kod Fontane na Novom Beogradu i mnogo mi je lepše. Ovde sam od polovine februara. Pored posla, Liceulice nam omogućava da učimo engleski i časovi mi baš prijaju i odgovaraju. Do sada nisam mnogo prodavala strancima jer nisam znala da se sporazumem, ali se nadam da ću uspeti i to nakon ovih časova. U slobodno vreme volim da šetam psa, najčešće po Zemunskom keju. Imam malog belog bišona, zove se Bela.

    Posao u magazinu Liceulice mi uliva veliku sigurnost

    Završila sam i kurs za masera, po preporuci masiram ljude i uživam u tome. Ranije sam živela od masaža, a sada sam zadovoljna jer mi ovaj posao omogućava da ćerka i ja možemo da jedemo ono što želimo u tom trenutku i da priuštimo sebi za život. Ipak, posao u magazinu Liceulice mi uliva veliku sigurnost i trudim se da prodam svaki dan po pet časopisa. Nekada uspem i više, a nekada ide malo slabije.

    Priče sa margine Dubravka Kovačević

    Rodom sam iz Crne Gore, ali mnogo više volim Beograd. Veće je mesto i ne upadate toliko lako ljudima u oči ako imate neki problem. Ovde sam upoznala bivšeg muža, sa kojim imam šesnaestogodišnju ćerku Milicu. Sada živim sama sa ćerkom. Ona prolazi kroz period puberteta i u nekim trenucima se to baš oseti po njenom ponašanju. Nije uvek lepo nastrojena prema meni, a ja se trudim da što više pričamo, mada znam da svi njeni vršnjaci prolaze kroz ovo, samo svako na drugačiji način. Zbog toga sam srećna dok prodajem novine jer tada kao da izađem iz ovog realnog sveta pošto me moji kupci najbolje razumeju i uvek lepo pričaju sa mnom.

    U pravi čas sam došla na ovaj posao jer sam prolazila kroz baš težak period koji i dalje traje. Najviše me opušta šetnja i čitanje časopisa Liceulice koji, čim izađe, krenem da listam i pročitam sve od prve do poslednje stranice. Čitam i neke druge časopise na telefonu, ali najdraži mi je ovaj jer je moj.

    budi sigurica

    Moramo biti optimisti i nikad ne gubiti veru u sebe

    Najčešći kupci su mladi ljudi. Neki kažu da je skupo, ali ja mislim da nije, jer je puno kvalitetnog i poučnog sadržaja. Dešava se da čak dobijam i bakšiš. Jedan od trenutaka koji ću zauvek pamtiti jeste kada me jedna divna gospođa častila i platila dve hiljade dinara za časopis. Popravila mi je ceo taj dan, a i nedelju. Nekada mi kupci poklone i čokoladu ili voće, a iz Kafeterije me često ponude kafom i uglavnom su svi ljubazni prema meni. Kod Merkatora sam prodavala brže, po deset časopisa je odlazilo za čas, a sada provedem po više sati kod Fontane, ali se mnogo prijatnije i lepše osećam.

    Kada pomislim na Liceulice, to mi budi najlepše emocije. Svojim čitaocima bih poručila da nikad ne odustaju i da budu uporni i istrajni za sve što rade. Ako se dogodi da sam neraspoložena ili imam neki problem samo izađem iz kuće, krenem da prodajem i odmah mi se pojavi osmeh na licu. Treba biti raspoložen i kada nam je teško, a ja se trudim da ne prenesem lošu energiju kupcima. Moramo biti optimisti i nikad ne gubiti veru u sebe. To znam iz ličnog iskustva.

    Razgovarala: Kristina Rajić
    Fotografija: Sara Ristić