Liceulice Sigurice: Šta nas drži zajedno

napisao: Dragan Ilić

„Stepen razvoja nekog društva ne meri se brojem bogatih, već odnosom prema onima kojima je potrebna pomoć.“

Čovek je u svojoj suštini kompleksno biće. Psiholozi ovu činjenicu opisuju kroz tri nivoa našeg identiteta. Svaki čovek je jedinstvena jedinka, mikrokosmos, jedinstvena poput zvezde ili planete.

Svaki čovek je po nečemu sličan različitim grupama ljudi. Tako sebe možemo opisati kao muškarce, žene, nešto treće, roditelje, partnere, pripadnike određene nacije, vere, ljubitelje određene muzike, profesionalce u određenoj oblasti i tako dalje u beskraj.

Na kraju, svaki čovek je po nečemu sličan svim drugim ljudima na ovoj planeti.

Na bilo kom nivou naše egzistencije, od našeg začeća, mi smo socijalna bića. Naš dolazak na ovaj svet i boravak u njemu od nas zahteva da živimo okruženi drugima. Naš fizički, a još pre psihički razvoj dešava se u okruženju, pa je zato osnovna ljudska potreba – potreba za drugima.

Šta nas drži na okupu

Kada sazrevamo, naš sistem mišljenja polako se oslobađa egocentrizma, jer je u dečijem svetu ono centar Univerzuma. Mnogo teže prevazilazimo egocentrizam naših emocija, jer mnogi od nas do kraja života osećaju neutaživu glad za ljubavlju, priznanjem ili pažnjom.

Najstarije pisane priče iz ljudske istorije govore o trenutku spoznaje da se život jednom završava, da idealan svet ne postoji, pa se poput Sidarte, na primer, sve do Hrista, suočavamo sa bolešću, nepravdom, starošću, strahom od smrti ili gubitka, učeći da volimo druge, ili preciznije i pre toga, da razumemo druge pokušavajući da svet vidimo njihovim očima.

To se zove empatija, to je suštinska i duboka ljudska osobina, saosećanje, koje nas drži na okupu. Ono je izvorno u nama, ono je u bliskom odnosu sa ljubavlju, etikom i verom.

Da bismo bili bolji ljudi, nije dovoljno samo promišljati o sebi i drugima. Moramo stalno osluškivati taj unutrašnji glas koji imamo svi, samo je ponekad vrlo tih, bilo da smo ga mi sami nadglasali svojim potrebama ili ga ne čujemo od glasnih reči oko nas, koje često samo prazno ječe.

Najbolji pokazatelj empatije je konkretna akcija

Zato je najbolji pokazatelj naše empatije ne samo razumevanje i prihvatanje tuđih potreba, već i konkretna akcija kojom ćemo pokušati da pomognemo. Tu je svaki korak važan, ponekad veliki, ponekad mali.

Ako još malo oslušnete, prvo ćete, kada vas savest bude sledeći put pecnula, čuti izgovore, svoje ili tuđe. Pomislićete kako će pomoći neko drugi, kako to nije vaš posao, kako ni vas niko ne pita kako vam je, ima ko misli o tome, bićete ljuti na one kojima je pomoć potrebna, jer se nisu dovoljno potrudili, sami su krivi ili ćete zarad sopstvenog mira samo okrenuti glavu na drugu stranu, promeniti kanal, ubrzati korak.

LICEULICE uporno vraća vaš pogled i pažnju na one kojima je potrebna pomoć, a ne milostinja, ali vas istovremeno stavlja pred ogledalo, da pogledate sebe i upitate se kako možete da budete od koristi drugima.

Ako ceniš priče koje donosimo i veruješ u nezavisno, angažovano novinarstvo, tvoja podrška nam je važna. Liceulice omogućava direktnu zaradu, socijalno uključivanje i siguran oslonac za prodavce magazina. Da bismo opstali i nastavili da menjamo društvo, potrebna nam je stabilnost. Izaberi pretplatu ili nas podrži donacijom — tvoj doprinos čuva važne teme i izvor prihoda za najugroženije sugrađane.

Vraćanje dostojanstva

Kada budete sledeći put videli prodavce ovog magazina na ulici, kada popričate sa njima, kupite novine, vi ste ih prihvatili kao ljudska bića, ohrabrili ste ih i vratili im deo dostojanstva koje su im odneli bolest, nedostatak novca ili druge teške životne okolnosti.

Tako se ona piramida našeg identiteta apsolutno može primeniti na empatiju. Razumećete i pomoći ćete kao pojedinac ili kao grupa ljudi, sa željom da se stepen razvoja nekog društva ne meri brojem bogatih, već odnosom prema onima kojima je potrebna pomoć.

Vi postajete taj oslonac, ta sigurna tačka koja stvara promenu, prvo u vama, a onda i oko vas.

To vam je Sigurica!

Dragan Ilić je novinar, televizijski i radijski voditelj, kolumnista nedeljnika Vreme i diplomirani psiholog. Dugogodišnji je prepoznatljiv glas sa radija i TV ekrana (emisije Buđenje, TV Manijak), poznat po oštroj društvenoj analitici, humoru i posvećenosti temama solidarnosti i javnog interesa. Dragan je dugogodišnji prijatelj i Liceulice Sigurica.