Digitalno nasilje nad devojčicama i ženama tema je ovogodišnje globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja”, koja počinje na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama i devojčicama, 25. novembra, i traje do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava. Digitalno nasilje podrazumeva različite oblike zlostavljanja putem interneta kao što su cyberbullyng – maltretiranje, vređanje ili pretnje putem društvenih mreža, seksualno uznemiravanje – slanje neprimerenih poruka ili sadržaja, kao i neovlašćeno deljenje ličnih fotografija i/ili snimaka, odnosno osvetnička pornografija, te objavljivanje tuđih podataka s ciljem nanošenja štete, poznato kao doxxing. O tome kako ovaj oblik nasilja utiče na žene i devojčice, i koji su mehanizmi borbe u Srbiji dostupni, za Liceulice piše novinarka N1 Tamara Mutavdžić.
Deca i mladi, žene i devojke
U Srbiji ne postoje javno dostupne, sveobuhvatne i redovno ažurirane statistike koje bi pokazale koliko se ljudi suočava s digitalnim nasiljem. Postoje, međutim, okvirni podaci o tome ko su najugroženije grupe: deca i mladi (posebno uzrast 13–14 godina) jesu najrizičnija grupa prema podacima UNICEF Srbija – svaki treći učenik/ca tokom jedne godine doživi „neko uznemirujuće iskustvo” na internetu. Prema izveštaju SHARE Fondacije, u kontekstu rodno zasnovanog nasilja najugroženije su žene i devojke, posebno one koje su javno vidljive poput novinarki, aktivistkinja, političarki, ali i žena iz marginalizovanih grupa kao što su manjine, LGBTQ+ i žene sa invaliditetom. Ovaj izveštaj pokazuje da su među najčešćim oblicima nasilja objavljivanje intimnih sadržaja bez pristanka, pretnje, uvrede, uznemiravanje, lažni profili, uhođenje, itd.
Prema podacima organizacije ATINA (zaštita žrtava trgovine ljudima i seksualnog nasilja), digitalno nasilje često prati i nasilje u realnom životu. Pretnje su posebno učestale kod devojaka koje su bile ranjive, eksploatisane ili su bile u situaciji trgovine ljudima.
Digitalno nasilje ostavlja realne posledice na mentalno i emotivno zdravlje žrtava
Digitalno nasilje u domaćem zakonodavstvu nije regulisano kao posebno krivično delo, već je raspoređeno kroz više članova Krivičnog zakonika i drugih zakona. Drugim rečima, različiti oblici nasilja i uznemiravanja putem interneta sankcionišu se preko više različitih zakonskih normi, poput Krivičnog zakonika Republike Srbije, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kao i zakona koji regulišu krivična dela protiv polne slobode i zloupotrebe preko računarske mreže, a mogu se koristiti i zakoni koji regulišu procedure gonjenja, zaštitu maloletnih lica, visoko-tehnološki kriminal i slično. Zbog toga možda i ne čudi činjenica da veliki broj žrtava ne prijavljuje ovu vrstu nasilja – prema studiji „Ispred ekrana”, koju su sačinile organizacije UNFPA i ATINA, samo 10% ispitanica navelo je da prijavljuje digitalno nasilje. Kao najčešći razlozi navode se sram, osećaj krivice i nepoznavanje mehanizama prijave. S tim u vezi, važno je napomenuti da iako se događa u digitalnom prostoru, ova vrsta nasilja ostavlja realne posledice na mentalno i emotivno zdravlje žrtava.
Prema izveštaju UN Women, predstavljenom tokom kampanje #OtpratiNasilje (#UnfollowViolence), 84% žena i devojaka koje su bile izložene uvredljivom sadržaju na internetu veruju da su same krive za poniženja koja su pretrpele; u istom izveštaju, 54% njih smatra da počinioci nemaju svest o posledicama i veruju da je njihovo ponašanje bezazleno i prolazno.
Podizanjem svesti o rasprostranjenosti digitalnog nasilja najviše se bavi civilno društvo i same žrtve
Čini se da se podizanjem svesti o rasprostranjenosti ovog problema i oblika nasilja najviše bave organizacije civilnog društva, kao što su Alternativni centar za devojke, Irida, grupa Novinarke protiv nasilja prema ženama, Autonomni ženski centar, ATINA, Centar za sigurniji internet, SHARE fondacija, ali i same žrtve. Grupa „OsnaŽene” posebno se istakla kada je reč o problemu osvetničke pornografije i fenomenu telegram grupa u kojima su se delile intimne fotografije i snimci devojaka i žena bez njihovog znanja i pristanka. Neke od ovih grupa imale su 200–300 članova, a one najmasovnije čak 70.000. Zahvaljujući naporima aktivistkinja iz grupe „OsnaŽene“, sve lokalne telegram grupe su ugašene 2024. godine, nakon čega je došlo i do novih zakonskih inicijativa – u 2025. godini najavljena je inicijativa da se u Krivični zakonik uključi novo krivično delo pod nazivom „osvetnička pornografija”.
Strah od pojave novih telegram grupa
I dok se čeka da neovlašćeno deljenje intimnih sadržaja konačno postane i krivično delo, javnost je uznemirena nedavnom objavom grupe „OsnaŽene” da postoji mogućnost da su se pojavile nove telegram grupe. „Nekoliko devojaka nam se javilo sa sumnjom da je njihov sadržaj negde završio pošto su (ponovo) počeli da im stižu zahtevi za praćenje od nepoznatih muškaraca na Instagramu – ovo se dešavalo u jeku telegram grupa prošle godine, pošto bi, ponekad, muškarci slali tuđe fotografije bez pristanka zajedno s ličnim informacijama devojaka koje se na njima nalaze. „Za sada nismo uspele da lociramo nijednu grupu u kojoj se dele takve fotografije”, navode iz ove organizacije za Liceulice. Ističu i da strah od pojave novih telegram grupa postoji, „zato što institucije i državni organi nisu imale nikakvu ulogu u njihovom uklanjanju. Nijedan državni organ nije pokrenuo postupak niti je podneo prijave protiv odgovornih, jer u Srbiji i dalje ne postoji zakon koji bi štitio žene od ovakvog oblika digitalnog nasilja. Zbog toga je gašenje grupa zavisilo isključivo od masovnih prijava građanki i građana, kao i od pooštravanja interne moderacije Telegrama”.
Bezbednost žena nikada nije među prioritetima
Na pitanje šta se dešava sa usvajanjem novog zakona, koji je bio najavljen za jesen, kažu: „Jesen je prošla, stigla je zima, a zaštita žena ponovo nije došla na red”. To samo potvrđuje dugogodišnji obrazac da bezbednost žena nikada nije među prioritetima. Sa druge strane, primećujemo nešto što je možda još važnije, a to je da društveni pritisak raste. Feminističke organizacije, aktivistkinje, ali i veliki broj građanki i građana doprineli su tome da se digitalno nasilje više ne normalizuje. Danas se takvi postupci mnogo češće javno osuđuju, što zaista menja atmosferu, sram zaista menja stranu. Vidimo da su pojedinci koji bi ranije bez razmišljanja delili intimne fotografije ili učestvovali u digitalnom nasilju sada oprezniji, svesniji posledica i društvene osude”, zaključuju naše sagovornice. Nadamo se da će zakon konačno biti donet, ali do tada borba ostaje na nama.
SOS TELEFONI:
Policija: 192
Centar za sigurniji internet: 0637422138
Autonomni ženski centar: 0800100007
ATINA: 0616384071
Nacionalna dečja linija NADEL: 0800123456
OsnaŽene: 069755180
tekst: Tamara Mutavdžić
ilustracija: Nataša Mihailović
Ovaj tekst je nastao je finansijsku podršku Evropske unije u okviru programa Mreže za izveštavanje o različitosti. Za njegov sadržaj isključivo su odgovorni autorka i udruženje Liceulice i on ne odražava nužno stavove Evropske unije niti programa Mreže za izveštavanje o različitosti.
