Relativno visoke zimske temperature uz minimalne količine snežnih padavina, barem u većim gradovima postale su više pravilo nego izuzetak proteklih par godina. Zato su hladno vreme i sneg zatekli građane, ali i institucije koje bi trebalo da se pobrinu da život teče uprkos minusu i snežnom pokrivaču. Sneg nam je još jednom pokazao sve nefunkcionalnosti sistema, ali je pokazao i kako možemo drugačije da promišljamo grad i život u njemu.
Već su prve pahulje pokazale koliko su gume na vozilima javnog prevoza izlizane. Autobusi u različitim delovima Beograda šlajfovali su na uzbrdicama i ostajali zaglavljeni, a građani su bili primorani da pešače do svojih odredišta. Nije pomoglo ni to što so i rizla – koji bi trebalo da se bace pre snega i poledice – nisu na vreme stigli na ulice. Pojedine ulice više su ličile na ledene dvorane, samo što građani nizu imali klizaljke, pa je, između ostalog, zabeležen i veći broj ortopedskih povreda.
Kada nema električne energije, često nema ni grejanja
Izgleda da je i elektroenergetski sistem Srbije takođe posebno osetljiv na snežne padavine. Još uvek su sveža sećanja na to kako je skoro ceo sistem zakazao nakon padavina 2021. godine, a i ovog puta je sneg doprineo tome da više desetina hiljada domaćinstava ostane bez električne energije. Ceo Majdanpek je danima bio bez struje, a u selima u Podrinju neka domaćinstva nisu imala električnu energiju više od nedelju dana. A kada nema električne energije često nema ni grejanja, pošto se u Srbiji mnoga domaćinstva greju na struju, ili je električna energija potrebna za pokretanje sistema, od toplotnih pumpi do sistema koji rade na pelet i druge energente.
Preko društvenih mreža su stizali izveštaji o stanju na terenu i glasna negodovanja zbog toga što neko u 21. veku danima nema struju. Osim onih pogođenih snegom, struju više od tri meseca nije imalo više od sto romskih porodica koje već decenijama stanuju u niškom naselju Crvena zvezda. Na kraju su meštani ovog naselja morali da blokiraju ulicu i da ponovo zahtevaju da im se omogući barem minimum dostojanstva, tako što će im se obezbediti da svako domaćinstvo ima priključak za struju. Dosad je praksa bila da u celom naselju postoje samo dva priključka, pa strujomer brzo ode u crvenu zonu i pravi ogromne račune i kamate koje je nemoguće isplatiti. Naravno, sve u cilju da se ljudi što pre sklone s vrednog zemljišta na kome bi mogle da niknu nove nekretnine.
Nije samo Niš ove zime zaboravio svoje građane, isto je učinio i Beograd. U Beogradu, prema nezvaničnim brojkama, ima više od 4.000 ljudi u situaciji beskućništva i ne postoji mesto za sve njih gde mogu makar i privremeno da se sklone od hladnoće. Često se za obrok snalaze preko neformalnih samoorganizovanih mreža podrške poput Solidarne kuhinje, dok za grad ostaju nevidljivi. Ili im se, umesto stvarne pomoći, nude aktivnosti poput izleta u prirodu kakav je održan 2021. na Košutnjaku.
Šta možemo da naučimo od grada pod snegom?
Velike ulice kroz koje prolazi javni prevoz i više automobila posle par dana očišćene su i privedene funkciji, dok su one manje morale da čekaju na prirodno topljenje snega. Ova situacija, zapravo, i nije toliko loše ispala. Automobili su zbog rizika od proklizavanja kroz ove ulice išli jako sporo, ali kroz ovakve ulice saobraćaj i treba da bude spor jer kada automobil udari pešaka pri brzini od 50 km/h osam puta je veća šansa da pešak strada nego kada ga udari pri brzini 30 km/h, dok se broj još smanjuje ako su brzine 20 ili 10 km/h.
Tragovi koje automobili ostavljaju u snegu jasno pokazuju koliki se deo velike raskrsnice ispred jedne zgrade efektivno koristi. Kada bi se raskrsnica, koja zauzima bar duplo veću površinu, suzila na širinu tragova u snegu, ostalo bi dovoljno prostora da se proširi lokalna zelena površina. Čini se da tek kada padne sneg vidimo koliko ulice mogu da budu uže, umesto što zauzimaju gotovo sav javni prostor u gradovima.
Umesto automobila, na ulicama su u večernjim časovima bili roditelji koji su na sankama vukli decu, a bilo je tu i ponekog skijaša i puno klizanja, pa se čini da su barem za trenutak prevladali neki drugačiji vidovi mobilnosti. Ovakvi vidovi mobilnosti, umesto napetosti i sirena, doneli su dečji smeh i prijatan razgovor ljudi koji su možda prvi put mogli da stanu po sredini ulice i popričaju s komšijama.
Da li u vreme vremenskih nepogoda možda možemo jednostavno da usporimo?
Sneg, hladno vreme i blokiran saobraćaj mogu da budu i pravi trenutak za sve, a naročito za one privilegovanije građane koji ne moraju da budu napolju, da promisle koliko, zaista, brzo sve mora da se odvija, te kako grad u izmenjenim klimatskim uslovima treba da funkcioniše, bilo da su oni letnji ili zimski? Da li ponekada u vreme vremenskih nepogoda možda možemo jednostavno da usporimo? Možda nije najveća nužda da se baš naša mala ulica očisti da bi u nju mogli da uđu dostavljači hrane, možda neki drugi ljudi u tom trenutku imaju mnogo veće probleme.
Baš su sneg i hladno vreme pravi trenutak da ponovo otkrijemo solidarnost i sopstvenu odgovornost. Solidarnost sa drugima koji su u težoj situaciji od nas, a odgovornost da ne mora neko da nas podstakne da očistimo sneg ispred sopstvene zgrade ili obližnjeg doma za stare, jer baš će taj očišćeni putić učiniti lakšim život naše starije komšinice kada sutra krene po namirnice.
Sneg i hladno vreme će proći i „zahvaljujući“ klimatskim promenama u budućnosti će biti sve ređi, ali će društveni problemi, ukoliko se nešto ne promeni, biti sve veći i veći. Zato je važno da ovakve situacije iskoristimo da uvidimo i šta ne funkcioniše, ali i da, možda i važnije, promislimo šta bi sve moglo drugačije da funkcioniše kako bi sneg u budućnosti bio radost za sve.
tekst: Predrag Momčilović
fotografija: Branimir Karanović
